|
Регистрација | Пријави се!



Срби у Темишвару

Неки подаци говоре да се још 1481. године у Темишвар доселило око педесет хиљада душа из Србије, у коју су Турци, након Маричке и Косовске битке, све више надирали, пљачкали, палили, убијали. Сеобе са југа ка северу су бивале све учесталије, а многи историчари тврде да је тако великих сеоба било и више од десет. После пада Баната под Турке, угарски краљ Матија Корвин, у писму римском папи 1483. године, наводи да се током протекле четири године у његово краљевство доселило преко двеста хиљада Расцијана.
За време Турака , између 1552. и 1716. постојање Срба у Темишвару су забележили Пећки калуђери, који су 1660. и 1666. 1660. калуђери су забележили око 30 српских имена, а 1666. око 120.
Евлија Челеби је описивајући своје путовање у околини Темишвара забележио велики број хришћана у Темишвару
Након што је 1716. године војвода Еуген Савојски ослободио Темишвар од Турака ,у чему су му помагали Срби из тврђаве на челу са владиком Николом Димитријевићем,у граду је остало око 600-700 становника, међу којима је, према попису из 1720. године, било 446 Срба. Током таласа револуција 1848-1849. године, Темишвар је постао управно седиште новоформираног подручја Војводство Србија и Тамишки Банат 1849. године. Ово Војводство бива укинуто већ 1860. године, након чега се бележи сталано опадање српског становништва у овом граду. Дана 24. новембра 1918. године, након победе на Аустроугарком монархијом, српске трупе су победоносно умарширале у Темишвар. Ипак, српска војска напушта град у јулу 1919, када је град предат Румунији, а што је накнадно потврђеном споразумом у Тријанону 1920. године.
При повлачењу Срба из Румуније тешка борба у преговорима била је око положаја Банатске клисуре, настањене претежно Србима и са 3 српска манастира. Међутим, после разграничења са обе стране границе остало је приближно исти број Срба, односно Румуна – око 60 хиљада.
Положај Срба у у Краљевини Румунији у следеће две деценије био је добар – основане су српске новине, основане српске културне и образовне установе.У фебруару 1936. године основан је “Певачки савез” у Темишвару, као организација у чији састав је ушло свих 35 српских певачких друштава у краљевини Румунији. У Управни одбор Савеза ушли су највиђенији тамошњи Срби: председник прота Слободан Костић из Темишвара, подпредседници – Манојло Попов школски наџорник у Темишвару и Веса Росић учитељ у Варјашу, док су чланови били – Милан Николић протонамесник у Кетфељу, Милутин Манојловић уредник јединог српског листа у Румунунији “Темишварски гласник” и трговац Н. Ненадовић из Темишвара.
Послератно успостављање пријатељских односа између комунистичких Румуније и Југославије позитивно се одразило на српску мањину, иако је део Срба, покренутих ратом, прешао у Југославију. Међутим, већ 1948. године, резолуцијом Информбироа и захлађењем односа Југославије и Совјетског Савеза, дошло је до почетка најгорег доба у битисању српске националне мањине у Румунији, која је у то време била „сателит“ Совјетског Савеза. Дошло је до великих депортација Срба у Бараганску степу, гушења културног и верског живота. Додатна тешкоћа било је насељавање Румуна из остатка Румуније на напуштена имања одбеглих Немаца и других, па је румунски елемент нагло ојачан у срединама Баната где он дотле било мали или није постојао. После поновног успостављања добросуседских односа 1956. године положај Срба се поправио, али је и даље био неповољан. Гашење српских школа и културних установа, појава мешовитих бракова између Срба и Румуна, као и „тиха“ асимилација потпомогнута од власти, допринела је опадању броја припадника српске националне мањине и њеном старењу. По паду комунистичког режима у Румунији је било упола мање Срба него 50 година пре тога. Српска насеља постала су румунска, а број Срба у њима постао је симболичан.
Током протекле две деценије положај Срба у Румунији се значајно поправио, иако број припадника и даље опада. Посебна тешкоћа је велика старост припадника српске мањине и тешко остварљива могућност обнове становништва.
Највећи број Срба у Румунији, готово једна трећина данас живи у Темишвару, где се налазе и три српске цркве.
Срби у Румунији махом су православне вере и говоре српским језиком.

ПРАВОСЛАВНА СРПСКА САБОРНА ЦРКВА У ТЕМИШВАРУ
У Темишвару је од двнина, па и за време турске владавине постојала православна црква, Храма Светог Великомученика Георгија, приказана на старим ведутама града, такође и на грбу Темишварске епархије. Зграда је уништена у пожару 1737.године.
Садашња Саборна црква храма Вазнесења Господњег подигнута је десетак година касније.
Изградња садашње цркве започиње 1745., а окончава се 1748.
Иконостас је осликао сликар Константин Данил, који је изабран између пет конкурената, иако најскупљи. А позлатар је био Александар Тепферер.





Коментари

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.

За додавање коментара и фотографија неопходно је да будете регистровани.
Уколико сте већ регистровани пријавите се.




© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming