|
Регистрација | Пријави се!



Дервишев гроб

Љубитељи Београдског урбанизма остаће зачуђени ако уопште обрате пажњу на два анахрона архитектонска чуда близу Студентског трга. То су Шејх-Мустафино Турбе и Музеј Вука и Доситеја, грађен у оријенталном стилу, који се не истичу нешто посебно у туристичким понудама, и некако увек остану скрајнути. Споменик Доситеју Обрадовићу се налази недалеко одатле у данашњем Универзитетском парку где се некада налазио зелени пијац. Пре зеленог пијаца сточни пијац, а пре свега тога мезар (гробље) који је био део урбанистичког комплекса дервишке текије. Најјаче дервишке текије од свих 17 колико их је имао древни средњовековни Београд. Од верских објеката који су у "прелепом" Београду срушени налази се и списак од око 70 џамија, неколико медреса, и понека улема. Дакле, срушене се без проблема остале текије. Шта је то било толико посебно са овом - па је рушење изостало? Случајност?

Ако поступке руље упоредимо са водом, шта је то било што је могло да заустави руљу? Каква сила? Јер руља само силу разуме? Шта је било са људима који су рушили објекте нећемо никада сазнати јер некаквог организованог начина прикупљања података није било ни онда као ни данас иако данас постое чак и компјутери и може се све то лакше. Дакле није остало сачувано до данас.

Сам Београд у периодима првог и другог српског устанка је место где царује пљачка и варварство, исто као на дивљем западу, као у оним пустим градићима где нема шерифа. Скрнаве се плански, темељно, да не кажем немачки, и руше сви елементи оријенталног живота и културе. Ово немачки не кажем без разлога јер постоје чврти докази умешаности аутро-угарске у тадашње прилике и саме устанке у Србији. Не могу да се отмем утиску да су та скрнављења била ако не организована онда здушно подстицана од стране аустро-угарске. И понеки страни посланик, типа руски посланик грчког порекла Родофиникин је, по сведочењу очевидаца био укључен у ова рушења и скрнављења, и чак се на запрепашћење оригиналних руских племића у посети Београду дичио својим учешћем у тим варварствима.

Баш зато чуди тај споменик који пркоси и немачком плану и грчко-руској освети и српском устаничком варваризму, деуфорији и неразуму. И даље стоји усправно упркос свему. Преживео је и аустријско бомбардовање Београда у И св.рату, и оба темељна бомбардовања (и немачко '41. и оно још горе за које и даље важи правило ћутања и прикривања, савезничко '45.). И, наравно, бомбардовање '99 од стране НАТО-а.

Такође, оно што чуди код живота београдског издања Доситеја Обрадовића је и његова лака и брза смрт. Као да га је ветар убрао са дрвета у 69-ој години живота. То и није нека претерано дубока старост. Он сам је био живљи него икада у доба када се прикључује покрету за независност. Као многи у тој ситуацији видео је своју прилику да буде више "код свог наода" од онога што му се нудило на западу.

Наиме, ово су чињенице које изазивају моју подозривост. Доситеј је на услузи новој држави првог српског устанка од 1807. Здравље га одлично служи. Међутим, након отварања Велике Школе 1808. њему се здравље погоршава што се поклапа са периодом када почиње да борави у кући где је становао велики дервиш. на крају после околности које ће нам остати далеке и непознате, Он умире након што се мислим, трајно настањује у тој кући. 1811.

Након њега нико није више становао у тој кући. Велико питање је да ли је то све само пука коинциденција. Данас је та кућа такође без сталних становника већ је проглашена за Музеј Вука и Доситеја.

Остаје нам само да замишљамо какву би тајну та кућа и тај гроб могли да испричају, да знају да причају.
Никола Марков

Извор: Никола Марков



Коментари

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.

За додавање коментара и фотографија неопходно је да будете регистровани.
Уколико сте већ регистровани пријавите се.




© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming