|
Registracija | Prijavi se!



Bog Dagon i Srbi

Karlovački Rodoslov navodi, ne pricizirajući vrijeme :

„I sva srbska služiše bogu Dagonu…“
(Edicija Ljub. Stojanović „Stari srpske rodoslovi i letopisi“)

Bog Dagon (Ea ili Oanes) bio je bog Mesopotamije, ali i vrlo verovatno – bog Podunavlja. Ovog starog, ribolikog boga, kao filistejskog idola, dokumentuje i Biblija. Prema ,,Nestorovoj Hronici„( XI – XII vijek ) i Karlovačkom Rodoslovu, Podunavlje se smatra ishodištem svih Srba (svih kasnijih Slavena), a naročito 8.000 godina stare lokacije Lepenski Vir i Vinča.

Prihvatajući tu mnogo raniju seobu Srba, zapadno od širih oblasti Dalekog Istoka, Srbi su ostavili tragove od Pacifika do obala Tigra i Eufrata, služivši svom bogu Dagonu. Po ,,Nestorovoj Hronici“ (Povest vremenih let) spominje se da su Srbi: „kad su došli iz Vavilonije, najprije zastali u Podunavlju „. Na istoj stranici R. Novaković naginje shvaćanju da su se Srbi zadržali u Podunavlju, „pre svega zbog naziva Dagon, Darkonija, Daga i Dačija „, jer su u tim nazivima prepoznavali svog ranijeg boga Dagona iz Mesopotamije.

Međutim, posebno bi bilo važno, kad bi iz te duboke prošlosti, došli do saznanja, ko je u odnosu na spomenuta imena ipak stariji, gdje se prvo pojavilo ime boga Dagona.

Jesu li se Srbi zadržali u Podunavlju, upravo zbog toga što su tu naišli na nazive slične njihovom bogu Dagonu?
Ili je bilo obrnuto – da li su oni u Podunavlje prenijeli sva ta imena i kult boga Dagona?

Za sada, izgleda, nema odgovora o ribolikim bićima, čije su statuete nađene na svetskom arheološkom nalazištu Lepenski Vir. Pomenut je već stari sumerski bog, koga su Grci nazvali Oanes, koji se komotnije osjećao u vodi, bilo Eufrata ili Tigra, gdje je provodio dvije trećine vremena (kao vodeno biće). Sumerani su ga u figurativnom pogledu prikazivali kao riboliko biće, ali opet je važno istaći – takve statuete nađene su samo u Lepenskom Viru.

Ovaj podatak u vezi boga Dagona (Oanesa) nedvosmisleno upućuje na početke tog kulta u samom priobalju Podunavlja; jer Lepenski Vir potječe iz osmog milenija prije Hrista, a pojava tih podunavskih dubleta u Mesopotamiji desila se najmanje četiri milenijuma kasnije. Znači, ovdje je potpuno jasan odnos uzroka i kasnijeg pojavljivanja u Sumeru.

Ove dokumentovane istine možda dozvoljavaju i drugačije zaključke: izvor kulta Dagona (Oanesa) bio je u reci Dunav, a potom je “prenesen „u Mesopotamiju. Takođe, stari bog Dagon (također ribolikog izgleda), koga su poštovali Srbi, je prvobitno bio bog Podunavlja. Jasno je, ovakvim logičnim poretkom, svoj puni smisao dobivaju i pomenuta podunavska imena, koja su u tom slučaju proizašla iz imena boga Dagona, baš tu u Lepenskom Viru, gde su bili neosporni počeci boga Dagona (Oanesa). Ovakvim razrješenjem, Srbi su u Mesopotamiju preneli svoj stari podunavski kult boga Dagona.

Na više mesta spominju se seobe Srba iz Mesopotamije, no to bi verojatno mogli biti ti povratci. Čak i ako nismo u stanju doći do saznanja o nekom ranijem, početnom staništu Srba (Mesopotamija – Podunavlje) – činjenica je: Riboliki bog Dagon bio je bog sumerskih reka, ali i bog Dunava. Prema bareljefu iz Luvra, bog Dagon pliva uz ribe (ispod površine), gdje je donjim delom tela riba (Istovjetan prikazu mitskih Sirena); dok je na slikama najčešće prikazivan s ribljom glavom (u ribljim čeljustima jasno je vidljiva ljudska glava, kao da je riba progutala celog čoveka).

Jedna od reka tog sumerskog, odnosno mesopotamskog regiona, nosila je ime Sirbis – Srbica, a toponimi uz Dunav obiluju pojmovima s osnovom imena boga Dagona. Ove nejasnoće, ako to jesu, ne razjašnjava ni Pseudo-Cezarije (vizantski pisac iz IV-V st.), navodom da se pod imenom biblijske reke Fison krije ime Tigra, ali i Dunava.

Miloš S. Milojević, u podnaslovu „O srpskoj zemljama u Maloj Aziji „, pod brojem 26, nabraja Moriće, i dodaje:
„Među njima bilo je jedno pleme, koje se zvalo Venaši – Venani – u ovih je bio hram Serbica – boga Dakskog „.
Smatra se da je ovo pleme Venaši živjelo na sjeveroistoku Male Azije, na obalama Ponta, (gde su po predanju živela i plemena mitskih Amazonki, žena-ratnica). Ovdje je reč Dakskog posljedica asimilacije konsonanata,zvučnog g ispred bezvučnog s. Stoga je sasvim moguće da je taj hram bio srpski hram boga Dagona (preko Dagskog).

Isti zakljuljčak bi proizašao i po drugoj pretpostavci: u Karlovačkom rodoslovu se oko Dunava javljaju toponimi koji se odnose na ime boga Dagona; otud se i Rumunija naziva Dagonija. To bi bila još jedna paralela vezana za istovjetnost Srba i Dačana. To se još jednostavnije može razumjeti, ako se ima u vidu nemogućnost, bilo Grka, bilo Latina, da zabilježe srpsko slovo č (otud Dakskog). Otud i Dagestan u Aziji…

Bog Dagon ( Oanes ) i Filistejci (Filistinci)

Biblija pominje riborepo božanstvo u koje su verovali Filistejci, a koje se zvalo Dagon.

U Postanju 10:1,6 i 13 čitamo ko su bili Filistejci(Filistinci):
„A ovo su plemena sinova Nojevih, Sima, Hama i Jafeta, kojima se rodiše sinovi posle potopa.
Postanje 10:6″6 A sinovi Hamovi: Hus i Mesrain, Fud i Hanan.
Postanje 10:13i 14″13 A Mesrain rodi Ljudeje i Enemeje i Laveje i Neftaleje,i Patroseje i Hasmeje, odakle izađoše Filisteji i Gaftoreji.

U Sudijama 16:23 čitamo ko je Dagon:
„I knezovi Filistejski skupiše se da prinesu veliku žrtvu Dagonu bogu svom, da se provesele, pa rekoše: Predade nam bog naš u ruke naše Samsona neprijatelja našeg.“

Jos su stari Sumeri i Vavilonci obožavali morsko božanstvo po imenu Oanes ili Ea, koje je na jednoj kamenoj fresci sačuvano do današnjih dana, a prikazano u obliku pola čovek – pola riba.
Oni su doboko verovali da je Oanes, koji je izašao iz mora, podučio čoveka umetnosti i znanosti, stoga su mu svakog leta prinosili darove.

Grčki pisac Lukijan iz Samosate u delu „O boginji Siriji„, tvrdi da je u Fenikiji video crtež boginje Meseca, koja je predstavljena kao sirena: pola-riba, pola-žena!

Pretpostavlja se da odavde vuče poreklo MIT O SIRENAMA.

Vesna Radojlović


Izvor: Весна Радојловић
Video



Komentari

Komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ne objavljujemo. Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara.
Komentari će biti objavljeni nakon provere od strane administratora.

Za dodavanje komentara i fotografija neophodno je da budete registrovani.
Ukoliko ste već registrovani prijavite se.




© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming