|
Регистрација | Пријави се!



Легенда о манастиру Саринац

На самом ободу атара села Велике Пчелице и Ратковића, на малом платоу изнад ушћа Сариначког потока у Дуленску реку налази се обновљени Световазнесењски манастир – Саринац.

Настанак самог манастира повезује се са народним предањем са личностима три сестре – Светом Саром, Ралетином и Деном. После погибије њиховог оца у Косовском боју, крајем XIV века разделивши наслеђено богатство и имање, Свете сестре су подигле три манастира: Саринац, Ралетинац и Денковац, који до данашњег дана поносно носе имена својих ктиторки. Доласком Турака на ове просторе, светиње, делећи судбину свог народа, бивају порушене и запустеле.

За разлику од својих сестара, Свете Ралетине и Дене, које су као ктиторке сахрањене унутар самих храмова које су подигле, с обзиром да је Света Сара била монахиња сахрањена је на манастирском гробљу.

Искушеник Никола из Крагујевца је већ десет месеци на служби у манастиру Саринац. За ово кратко време наслушао се свакојаких прича од тамошњих мештана. Најупечетаљивији догађај је испричао специјално за Левачке новине. Прича говори о трагачима за златом који су копајући злато крампом пробушили лобању Свете Саре.

После Другог светског рата група младића из овог краја била је понешена причом да је на месту моштију сакривено злато. По народном веровању оно тек тада почиње да сазрева и ври. Веровали су да са тог места избија светлост од злата! Група младића почела је да копа на том месту не слутећи да је баш ту сахрањена Света Сара. После неколико удараца по земљи зачуо се туп ударац као да је ударио у ћуп. Младић је сав у чуду клекнуо на земљи али је уместо ћупа у рукама имао лобању. Схватио је да у рукаму има нешто изванредне жуте боје и да невероватно лепо мириши. Када је видео да је то људска лобања, устао је и бацио исту на земљу”, прича Никола додајући да се цео догађај одиграо 1950. године.

Чим је дошао кући, младићу почела да отиче глава, опала му је сва коса и из ушију и носа текао му је гној. Није могао ни да говори! Његови укућани су видели да ту нису чиста посла и позвали су оца Гаврила из Ралетинца да га исповеди. Отац Гаврило га је исповедио прочитавши му разрешну молитву. Кажу да је из његове главе изашао пун лавор гноја, што на уши што на уста, на све стране. Тако су мошти Свете Саре пронађене.

Од тог доба мошти Свете Саре се налазе у Ралетинцу, пошту на садашњем месту манастир у Саринцу није постојао. Црква је у Саринцу обновљена тек 1993. године.

Извор: Левачке новине

Коментари

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.

За додавање коментара и фотографија неопходно је да будете регистровани.
Уколико сте већ регистровани пријавите се.




© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming