|
Регистрација | Пријави се!



Када су Руси били на страни Срба

Често се из неких кругова , у последње време, може чути прича да нам Руси никада нису помагали и да је братство два народа само обичан мит нашег малог и напаћеног народа, који у великој Русији види само неки свој лажни спас. Овакве тврдње су веома произвољне и само показују колико се прикривају неке ћињенице и што не рећи ниподаштавају многи Руси који су пуно тога дали Србији, а неки чак и свој живот. Овде ћемо изнети само неке познатије чињенице, а безброј је малих случајева, који овде нису наведени, а који су израз осећаја оба народа.

1) Свети Сава је о Светој Гори највероватније чуо од руских монаха , захваљујући којима се и замонашио. Они су долазили на двор његовог оца великог жупана Стефана Немање (Светог Симеона) по милостињу. У договору са једним од њих, а под изговором да иде у лов , он је побегао у јесен 1191.г.са очевог двора и обрео се у руском манастиру Светог Панателејмона на Светој Гори, гдеје посао искушеник, ту је изучио руско богослужење и црквену књижевност.

2) Читав период турске владавине представници српске Цркве и српског народа упућују посланике ка рускоме цару тражећи материјалну или финансијску помоћ и заступање код турског султана ради заштите народа и светиња, што су Срби и добијали.
Треба рећи и да се сама Русија увек стављала на цтрану српских интереса, које је подразумевала као компатибилне са својим , па је на пример према Кучук –Кајнерджијском миру потписаном 1774. између Русије и Турске, Русија после добијеног рата добила, између осталог, и право заштите православног становништва у Турској.
Треба наравно рећи да руске могућности нису увек биле такве, да је могла да помогне Србији, али је чињеница да је увек себе постављала као неког, ко треба да штити српске интересе, само је питање од других околности , на ком степену приоритета су били интереси удаљене Србије.

3) До праве културне активизације руско-српских контаката долази у првој половини и средином 18. века. Већ за време Петра Великог разматрана је могућност да се Србима пошаљу руски учитељи, а 1720-их и 1730-их Максим Суровов и Емануил Козачински стижу из Русије у Сремске Карловце и ту организују просветитељску мисију, ширећи руске књиге међу овдашњим Србима. Максим Суровов отвара Славјанску школу, а Емануил Козачински Латинску школу. Ове школе се сматрају прекретницама и почецима развоја модерног школства код Срба.

4) Од средине 18. века велики број Срба добија право да се насели на територију Руске царевине из Аустрије и Турске и тамо настави живот добијајући земљу и посао, без бојазни да ће неко вршити притисак на њих да промени веру. Хиљаде Срба је отишло у Русију и засновало две аутономне јединице (територија данашње источне Украјине) - Славјаносербија и Новосербија..Ови Срби су имали великог искуства иѕ раѕних борби, па је велики део њих остваријо завидне каријере у руској војсци.

5) У Првом српском устанку, Русија је, као помоћ Румунима и Србима, објавила рат Турској и послала своју војску у рат против Турака на страни српских устаника. Постигнути су велики заједнички успеси. Руски цар Александар Први Романов обећава Карађорђу да ће, када прође опасност од Наполеоновог напада на Русију, свим средствима помоћи Србију и обновити је.
Треба рећи да је у током Првог српског устанка било више испорука оружја, од хладног оружја, пушака до топова из Русије у устаничку Србију. Оружје је било различитог квалитета, али свакако је имало значајан удео у борби Срба за слободу. Русија је такође и финансијски помагала Србију.
Положај Русије у том периоду био је веома тежак, због Наполеонових похода . Такође и територијални интегритет Турске је гарантовала Енглеска, потписујући 05.јануара 1809. Године, па је Букурештанским миром , Русија имала интерес да смири ситуацију са Турском, а је овим миром у осмој тачки било предвиђена општа амннестија за српске устанике, предавање старих утврђења у Турске руке и обавеза порте да дарује Србима унутрашњу управу. Све ово српски устаници нису прихватили, па је дошло до гушења првофг српског устанка
Већина устаничких старешина, на челу са Карађорђем, напустила је Србију, обраћајући се у тим тренуцима за помоћ и заштиту руском цару и најзад насељавајући се у руској покрајини Бесарабији.

Случај Првог српског устанка управо сликовито показује сву лаж у тези како Русија никада није помагала Србију, која се подмеће управо од лажних пријатеља Србије. Овде се покушај склапања мира велике Русије са Турском у тренутку великих турбуленција на великој позорници доводи у питање , јер наводно није довољно заштитила Србију. Наравно истина никако није таква, јер је управо Русија и овде као једина од великих сила, била та која је стала на страну Србије , а српска очекивања која су била вероватно много већа, нису одговарала стварној снази на терену.

6) У другом српском устанку Русија није учествовала својом војском као помоћ српским устаницима, али није ни било потребно, јер је после овог устанка питање Србије решавано више дипломатским путевима. Заступањем Русије и услед турског страха од руске војне интервенције, Срби су добили аутономију од које се после кренуло ка стварању савремене српске државе. Победом руске војске над Турском и преговорима између те две државе, Србија добија два хатишерифа којим је фактички уништена реална турска власт у Србији.

7) Треба рећи да је у стварању српске државе, у њеном међународном признању у 19. Веку удео Русије био немерљив на политичком плану. Мада каснији период пре берлинског конгреса , долази до одређених размомимоилођжења са Русијом, јер Обреновићи отворено стају на страну тада јаке Аустро-Угарске. Овде се треба само запитати шта мисли о тадашњем понашању Србије према Русији један србофил из Русије. А таквих ће случајева у каснијој историји од стране Србије било још, а можда их има и сад.
У овом периоду многи руски уметници стварају дела чији су јунаци Срби, који се увек приказани у позитивном светлу. Од уметника треба поменути Пушкина, Љермонтова, Достојевског, Лескова и још многе друге, који су о Србима писали и ширили свест о овом народу међу Русима

8) У време српско-турских ратова (1876-78) велики број Руса је учествовао на страни Србије. Познат је случај пуковника Рајевског, чији је живот послужио великом руском писцу Толстоју да његов живот прикаже у лику грофа Вроњског у чувеном роману Ана Карењина. Пуковник Рајевски је погинуо у борби са Турцима у Горњем Адровцу код Алексинца, где је подигнута и црква.

9) ПРВИ СВЕТСКИ РАТ - Први светски рат је најочитији пример руске љубави за Србе и Србију. Наиме, у периоду када је за Русију било најнеповољније, услед економске и, пре свега, војне слабости, али и унутрашњих нерешених проблема, она објављује рат двема тадашњим суперсилама - Немачкој и Аустроугарској, ИЗ ЈЕДНОГ ЈЕДИНОГ РАЗЛОГА - ЖЕЉИ ДА СПРЕЧИ АУСТРОУГАРСКО И НЕМАЧКО УНИШТЕЊЕ СЛАБАШНЕ СРБИЈЕ, која је, вишеструко војно и економски ослабљена, будући да је тек изашла из два велика рата против Турске и Бугарске од којих се није успела ни мало опоравити. РУСИЈА ЈЕ, ПРИТЕКАВШИ У ПОМОЋ СРБИМА, ИЗГУБИЛА, ОСИМ ДВА - ТРИ МИЛИОНА ВОЈНИКА ПОГИНУЛИХ У РАТНИМ СУКОБИМА, ЈОШ И СВОЈУ СОПСТВЕНУ ЦАРЕВИНУ И ЦАРСКУ ПОРОДИЦУ, јер су бољшевици, искористивши ситуацију и слабост државе, направили државни преврат, укинули Царевину и масакрирали царску породицу. Остаће забележене речи руског цара Николаја Другог Романова, изречене током здравице пред представницима европских држава неколико недеља пред почетак Првог светског рата: "ПОДИЖЕМ ОВУ ЧАШУ У ЧАСТ СРБИЈЕ, ЈЕДИНОМ САВЕЗНИКУ И ПРИЈАТЕЉУ РУСИЈЕ У ЕВРОПИ!" Представници запада овим су били запрепашћени.

10) Други светски рат - Победа ослободилачке војске Србије и Југославије дефинитивно је завршена уласком Црвене армије у источне и северне делове Југославије крајем 1944. године. Руска војска изгубила је неколико хиљада својих војника на територији Југославије.

11) У времену великих поплава 2014. Незаборавно је учешће руских спасиоца, који су спасили велики број грађана на територији најугроженијих подручја

12) У данашње време једино се Русија залаже за Србију и њен економско - војни просперитет и целовитост њене територије. Једина је светска сила која се здушно залаже за повратак територије Косова и Метохије Србији. Чак некада добијамо утисак да и више од нас самих.

Коментари

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.

За додавање коментара и фотографија неопходно је да будете регистровани.
Уколико сте већ регистровани пријавите се.




© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming