|
Регистрација | Пријави се!



Чех осмислио језик који је спој свих словенских језика

"Бавим се конструкцијом језика од своје најраније младости", каже лингвиста, ИТ стручњак, доктор технологије и заљубљеник у пансловенство, професор на Технолошком факултету у Прагу доц. инг Војтех Мерунка.

Он ће свој пројекат новословенског језика представити 1. јуна 2017. године на 1. конференцији интерсловенског језика у моравском градићу Старо Место код Злина на чешко-словачкој граници. Мерунка наводи да му је “звезда водиља” био рад хрватског лингвисте Јурја Крижанића, који је такође био велики панслависта и осмишљавао “међусловенски језик”.

Највише Словена

Хрватски антрополог Емил Хершак, који сарађује с Мерунком и велики је заговорник “новословенског језика” и један од активних учесника предстојеће конференције, каже да у географској Европи (од Португала до Урала) има највише оних којима је матерњи неки од словенских језика - око 250 милиона или 32,3 одсто европске популације. На другом месту су романски језици које говори 31 одсто Европљана, док су тек трећи германски језици. Ипак, немачки и енглески су најбројнији страни, односно други језици који се говоре на подручју Старог континента. Њима говори нешто више од 27 одсто људи.

Хершак сматра да Мерункин “новословенски језик” није замишљен да замени све остале словенске језике, него више као рачунарски језик због лакше комуникације међу Словенима. Наиме, каже Хершак, у Гоогле преводиоцу, рецимо, “посредник” између словенских језика је енглески, тако да чак и баналне речи попут “медвед” с рецимо српског на пољски или руски преводи погрешно - на пољском каже да је у питању реч “поднети”, а на руском “носити”.

Ако би постојао рачунарски новословенски, превођење с једног на други словенски језик било лакше и тачније, што би, мисли Хершак, повећало и цитираност научних радова написаним на словенским језицима. Хершак наводи да би управо новословенски био “посредник” и текст би тако квалитетније био преведен на неки од постојећих словенских језика.

Мерунка се, пак, ограничава само на компјутерску употребљивост.

Лака граматика

"Ово није језик који би заменио или, не дај Боже, угрозио било који од постојећих словенских језика, него је осмишљен као испомоћ у комуникацији међу Словенима и познаваоцима словенских језика", истиче Мерунка, који каже да све информације има на свом порталу www.неославониц.орг, а адреса друштва је www.словане.орг. Друштво, каже Мерунка, окупља неколико хиљада заљубљеника у новословенски језик из свих словенских земаља.

Он наводи да му смета када чује Чехе и Хрвате, Пољаке и Бугаре да разговарају на енглеском или неком другом језику, а конструкција њихових матерњих језика је иста или слична, па би се уз знање новословенског језика могли споразумевати без икаквих проблема. Новословенски је, објашњава Мерунка, тзв. зонални језик, односно језик који би сви Словени могли разумети без учења.

"Граматика новославенског је једноставна и неко ко зна само један словенски језик, могао би да за мање од месец дана савлада новословенски, док би га познавалац два словенска језика пасивно могао разумети одмах", каже Мерунка, који је и на питања у интервјуу одговарао на “свом" језику.

"Језик сам максимално редуковао, остављајући падеже и глаголска времена, а основа је старословенски и сви остали словенски језици".

Новословенски језик је “математичка средина свих словенских језика”, односно “модернизирана верзија старословенског језика”, напомињу Мерунка и Хершак. Језик може да користи латинично и ћирилично писмо, као и глагољицу, јер свако слово има свој “пандан” у остала два писма. Професор Хершак напомиње да није чудно да је идеја о свесловенском језику настала баш у Чешкој, која негује своју “словенску традицију” и држи до својих словенских корена.

Како би се пропагирала идеја новог свесловенског језика, Мерунка каже да је чешки редитељ Вацлав Мархоул почео са снимањем филма “Обојена птица” америчког писца Јержија Косинског на новословенском језику.

"Сваки лик ће говорити на свом језику. Немци на немачком, Руси на руском, али зато што није прецизирано о којој словенској земљи ради, ‘словенски ликови’ говориће на том метасловенском језику", истиче Мерунка.

Напомиње да ће у филму глумити познати холивудски глумац Харви Кител, а у биоскопима би требало да се нађе почетком следеће године. Иначе, каже Мерунка, за сада је на том језику штампана и једна књига, превод Егзиперијевог “Малог принца".

Мерунка каже да новословенски језик није политичко питање.

"Не желим да се уплићем у хрватски, српски, црногорски и босански језик, односно како ће га ко звати, моја идеја је да само помогнем да се лакше комуницира међу Словенима. Чак и да сви ви говорите једним језиком, али не желим у то да се мешам, не значи да нисте различити народи или да се не можете називати како ви желите", истиче Мерунка.

Његова идеја, каже, није плод сарадње с неком од политичких или културних институција било које од словенских земаља, али би волео да га у тим земљама барем саслушају и да на неким културним сусретима или догађањима између славенских земаља уз енглеске натписи и текстови буду, макар експериментално, и на новославенском како би се видело да ли олакшава разумевање.

Руси нису угрожени

Мерунка истиче да је његов пројекат у Русији као земљи с највећим бројем говорника неког славенског језика примљен амбивалентно.

"Неки руски филолози и лингвисти показују разумевање и сматрају да то није уперено против руског језика, док други, поготово из политичких кругова, сматрају да би то могло угрозити руски језик, поготово јер имају амбицију да то буде ‘свесловенски језик комуникације’. Наиме, подсетимо, каже Хершак, у време постојања блоковске поделе Европе, руски језик је настојао да се наметне као језик комуникације у Источној Европи. Но, баш зато што је наметан, није се у томе успело.

"Нико овим не угрожава ни руски ни било који други словенски језик, али јесте изазов енглеском, који незаслужено постаје језик комуникације и међу Словенима који говоре блиске и сузвучне језике", напомиње Хершак. Ипак, и Руси, истиче Хершак, схватају да би преко новословенског многи њихови радови, текстови и књиге били доступнији на “словенском тржишту” и, коначно, тачније преведени, него путем енглеског.

Извор: B 92

Коментари

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.

За додавање коментара и фотографија неопходно је да будете регистровани.
Уколико сте већ регистровани пријавите се.




© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming