|
Регистрација | Пријави се!



Легенде о Сумраковцу

Постоји више легенди о томе како је настало село Сумраковац, а највероватније да у свакој од њих постоје и стварне чињенице.

По једној легенди први мештани се досељавају на ово подручје негде у 18 веку, или како један човек из тог села рече “иљаду седамсто и неке кад је била она велика сеоба Срба” (иначе у историјским списима село се под овим именом помиње још у 15. веку). Доселили су се на место где је данас Комасачија близу Тимока а дошли су из околине Пећи са Косова. Са собом су повели и своју стоку – краве, коње, говеда, и саградили су куће на равном и плодном земљишту.

На том подручу су још раније били насељени Власи који су живели свуда около разбацани на својим појатама и који су се бавили земљорадњом и сточарством.

У почетку нису имали поверења у Србе који су придошли на ове просторе и како прича каже желели су да их отерају јер су им заузели најлепши и најплоднији део долине Тимока. Тако су у првобитном Сумраковцу почеле свакодневно да се дешавају крађе стоке па су Сумраковчани који су били малобројни увидели да нису пожељни на овом простору и скупили су се да виде шта ће даље да раде.

Договорили су се да пошаљу натраг на Косово пар младића да доведу неког Мусу Арнаутина који је био познат као одметник и разбојник и да га замоле да дође у Сумраковац да их заштити. Када су стигли и објаснили Муси о чему се ради он је пристао да дође али под условом да му се сагради воденица на најлепшем месту на реци и да му се да да ожени најлепшу девојку из села.

Срби немавши куд пристадоше и Муса пође с њима натраг. Саградише му они воденицу, дадоше му најлепшу девојку за жену и Муса је кренуо да испуни своје обећање.

Сваке наредне вечери Муса је палио по једну влашку колибу у околини Сумраковца. Власи дознавши о чему се ради решише да се повуку у брда а Сумраковцанима је остала цела долина да је обрађују и да у миру живе.

Што се Мусе тиче, кажу да су његови потомци породица Мусић из Сумраковца а и дан данас постоје трагови старе воденице на Злотској реци за коју се сматра да је била Мусина воденица.

Међутим ни Сумраковчани нису остали неказњени за овај њихов поступак, иако како рече наратор ове прице, “Нисмо ми палили колибе него Муса”.

После више година, једног пролећа излију се Злотска река и Тимок. Вода је толико била нарасла да је све куће у селу однела са собом. Они који су успели да преживе преселили су се преко Злотске реке на узвишење и тамо изградили нове куће. Село се и дан данас налази на том месту преко реке. Међутим на месту где се данас налази сумраковачка фарма пронађени су трагови темеља првобитних кућа које је вода однела.

Што се назива села тиче о томе кружи једна јединствена легенда коју сам од многих слушао, како у Сумраковцу, тако и у околним влашким селима.

Сумраковчани када су први пут дошли на овај простор, дошли су у сумрак и због тога је и село прозвано Сумраковац.

Слично је и са осталим “косовљанским” селима као сто су Звездан (населили се ноћу, под звездама) или Доња Бела Река (населили се на реци по белом дану када се река пресијавала од белине).

По другој верзији која потиче из влашких села а тиче се настанка Сумраковца, кажу, када су се Сумраковчани први пут доселили на ове просторе, околни Власи су се питали ко су ти људи јер причају језиком који је њима неразумљив.

Питали су Турке који су поред Тимока имали своје ханове да им објасне ко су и одакле долазе ти дошљаци. Турци су им објаснили да су то Срби са Косова.

Власима није било све једно што су се ту доселили јер су им заузели плодно и равно земљиште на коме све успева. Питали су Турке да ли би хтели да отерају те људе који су дошли у њихов крај. Турци су пристали али су рекли Власима да скупе једну корпу са јајима за услугу и да ће то они урадити. Међутим, како легенда каже, Власи су били толко несложни да нису могли да се договоре и скупе једну корпу са јајима тако да су Сумраковчани и дан данас остали а њихово село и њиве се налазе на том месту где су се населили.

Године су пролазиле, а неповерење међу Србима и Власима је било све мање и мање. Увидевши да су и једни и други обични земљорадници и сточари, исте вере православне само различитог језика, а уз то имали су и заједничког непријатеља - Турке, под чијом влашћу су били тлачени вековима, постепено су се зближили. Много је зетова Влаха у Сумраковцу који су оженили Српкиње, а у околним влашким селима су такође многе девојке биле удаване и момци жењени.

Данас се у Сумраковцу као Срби изјашњава већина мештана, мада има доста и Влаха, и оних из мешовитих бракова, а има и Срба који су се накнадно доселили и који нису пореклом са Косова већ из других пасивних крајева као што је Пирот, онда Срби из Босне и задњих петнаестак година неколицина избеглица Срба из Хрватске и других ратних подручја бивше СФРЈ. Све у свему, сви скупа чине Сумраковац онаквим какав јесте, село које дели судбину свих осталих села Тимочке крајине, без неке нарочите перспективе, где има беле куге, зараслих огњишта и њива, старих напуштених кућа, али и наде за боље сутра.

Извор: Александар Кулић Видео

Коментари

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.

За додавање коментара и фотографија неопходно је да будете регистровани.
Уколико сте већ регистровани пријавите се.




© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming