|
Регистрација | Пријави се!



Поднаредник Момчило Гаврић од 10 година

МОМЧИЛО ГАВРИЋ
(Трбушница, 01.05.1906 — Београд, 28.04.1993)

Момчило Гаврић рођен је у јуну 1906. године у Трбушници код Лознице. Био је осмо, од једанаесторо деце у земљорадничкој породици Алимпија и Јелене.

Прве борбе и напад аустроугарске војске народ Подриња дочекао је ужаснут. Војници црно-жуте монархије прешли су Саву и Дрину, потиснули српску војску ка југу и запосли Мачву. Јединице претежно регрутоване из крајева преко Дрине, са хрватског подручја које ће четири године касније постати део Краљевине СХС, су почеле крвави пир. Рат је тек почео а за обичне људе који су након повлачења српске војске остали у својим кућама наступио је пакао. Призоре ужаса које су иза себе остављали аустроугарски војници било је тешко речима описати. У намери да злочине види цео свет српска влада позвала је стручњаке из неутралних држава како би се уверили у монструозност дивљања непријатељских војника. Међу њима је био и касније велики пријатељ Срба, Арчибалд Рајс. И сви су занемели пред призорима масакрираног народа Мачве. У том покољу мирног, становништва страдали су и Момчилови родитељи, сестре и четири брата.

Није честито ни закорачио у свет игре, маште и дечије чаролије, када је 1914. загрмео рат какав свет није видео. Аустроугарске снаге прешле су Дрину и потиснули српску војску, привремено заузимајући Мачву. Чувши за покоље у суседним селима и предосетивши зло, отац је послао Момчила код стрица са поруком да припреми запрегу и нејач за збег. При повратку у село, дечак је затекао стравичан призор. Његове родитеље, седморо браће и сестара, зверски су на кућном прагу погубили људи који су носили непријатељске униформе, а говорили разумљивим језиком. Од пуне куће остало је пусто згариште. Престрављени, избезумљени дечак трчао је по помрчини планинским стазама Гучева. Налетео је на страже Шестог артиљеријског пука Дринске дивизије. Командант пука, мајор Туцовић, пред собом је имао дечака, свог поцепаног и изгребаног од пробијања кроз растиње. Момчило му је кроз сузе у неколико речи предочио шта се десило — "чико, све су ми побили". Мајор је затражио добровољце који ће светити побијене сељаке. Цела јединица иступила је корак напред. Мајор је Момчилу дао војника Милоша, Златиборца, да заједно пођу према непријатељским положајима. За њима су пошли и остали. Већ исте ноћи наступила је тешка борба и пораз војске црно-жуте монархије у дечаковом селу. Момчило и Милош заједно су бацали бомбе и светили Гавриће. Осмогодишњи Момчило постаде најмлађи војник Дринске дивизије. Један кројач сашио му је од старих шињела малу шајкачу и униформу. Сироти дечак прозван је "сином Дринске дивизије". Ишао је свугде са српском артиљеријом.

Момчилу су после Колубарске битке пришили капларске ознаке на рамена. Беше то најмлађи каплар војске Антанте. Следеће године уследила је велика непријатељска офанзива и он се са српском војском нашао у повлачењу преко Албаније. И даље се никада нису растајао од свог ратног поочима Милоша. Њихов пут до мора, све преживљене патње, речи после једног века не могу дочарати. Остала је као изрека међу ветеранима: "Нико не зна шта су муке тешке, док не пређе Албанију пешке". Мали Момчило је на Солунском фронту постао прекаљени ратник. У затишју битака научио је да чита и пише. Једног дана, посетио га је непознати човек, који је чуо о подвизима једног дечака. Поклонио му је сат и ножић, за вечиту успомену. Доцније је дознао да је то био Арчибалд Рајс, племенити странац српске душе, који је упозоравао међународну јавност о злочинима које једна "племенита европска монархија" чини над српским сељацима. Момчило је учествовао и у последњим јуришима на непријатеља при пробоју Солунског фронта.

За време пробоја Солунског фронта, Гаврић је смештен у село Соровић, где је по скраћеном поступку завршио четири разреда основне школе. После тога дато му је 20 мазги и толико мазговодаца, помоћу којих је превлачена муниција на фронт. Он је био командир. Наредбом команданта Живојина Мишића, унапређен је у чин поднаредника.

Када је пробијен Солунски фронт и рат завршен, на предлог мајора Туцовића дечак је упућен у Енглеску мисију, са задатком да прикупљају ратну сирочад. После завршена три разреда гимназије у грофовији Кент, 1921. године враћен је у Србију. Пред полазак у отаџбину, о Гаврићу су Енглези снимили филм.

Затим је наставио пешице до крајњих граница нове велике отаџбине. Био је сведок велике историјске прекретнице, када се граница померала са Дунава на Караванке. По повратку из рата отишао је на школовање у Енглеску. Тамошњи добротвори стипендирали су српске сирочиће. Али, када се вратио у земљу, Момчило није даље напредовао. То га није обесхрабрило. Радио је свакојаке послове. Оженио се. Надао се бољем. Стигао је други светски рат. Момчило је прогањан и хапшен, али се тешио тиме што је памтио и много тежа времена.

Момчило је са буром у срцу дочекао совјетске тенкове. Радовао слободи, немачком слому и поразу. Није дочекао да проживи у миру. Комунисти су га ухапсили, под оптужбом да је сарађивао са окупатором. Њега, најмлађег каплара војски Антанте, који је крвавио у рату са Швабама, осведоченог антифашисту и родољуба. Извођен је пред стрељачки строј, психички ломљен. Онда је 1947. допао и затвора, јер није пристао да да новчани прилог за "братски народ Албаније". Тамо је претрпео само њему знану тортуту. Када је изашао из тамнице, дуго није ништа причао. Када је и проговорио, муке са робије задржао је у себи.

Момчило Гаврић је живео тихо и отишао тихо. Умро је 1993. Сахрањен је у Београду, ван очију јавности. Ни престоница ни завичај немају ниједну улицу која је понела његово име. Траг о његовом постојању, поред вечитог остајања у сећањима људи који су ценили његово дело, су свега две ратне фотографије у сталној поставци музеја у Лозници.

Извор: Петар Ристановић, Ђ. Јанковић, Витомир Бујишић, Немања Девић Видео

Mineravita



Коментари

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.

За додавање коментара и фотографија неопходно је да будете регистровани.
Уколико сте већ регистровани пријавите се.




© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming