|
Регистрација | Пријави се!



Ко је био Споменко Гостић

Рођен је 14. августа 1978. године у Добоју, а 14 година касније, када је избио рат се придружио редовима Војске Републике Српске. Убрзо је био распоређен на прву линију фронта где се храбро борио и много пута био рањаван. Међутим, само годину дана касније је погинуо у борби против муслиманских снага.

Споменко Гостић је био војник и најмлађи одликовани борац Војске Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату. Погинуо је на 20. марта 1993. године приликом напада муслиманских снага на планину Озрен. За своје заслуге је одликован Медаљом заслуга за народ.

Споменко се родио у Добоју 14. августа 1978. О његовом се детињству мало зна. Оно што је од њега проживео, било је тегобно. Живео је у сиромашној породици у селу Јовићи на Озрену. Уочи рата умире му мајка Милена. Остао је само са баком, у селу у окружењу, онамо где је етничка карта подсећала на кожу леопарда. Септембра 1992, када су његови вршњаци кретали у школу, Споменков живот се из корена изменио. Кобног дана, по Јовићима је падала киша граната испаљених са бошњачких положаја. Међу жртвама је била и Споменкова бака. Остао је сам, без игде иког свог. Остала му је само војска, као нада и заштитница. Јавио се у јединицу и постао курир. Затим је, са запрегом и два коња, достављао храну војницима на првим линијама фронта. Постао је најмлађи војник војске Републике Српске.

Споменков једини сачувани интервју, дат једној телевизији из Србије, показивао је да се ради о прерано сазрелом и одраслом дечаку, којем је сурови рат отргнуо безбрижно детињство. Није скидао униформу војске Републике Српске. Са запрегом којом је управљао стизао је свуда. Више није само разносио храну са положаја, већ и извлачио рањенике са најопаснијих места. И сам је два пута био рањаван, али се није повлачио. У истој јединици саборац му је био и његов наставник Лазо. Озренци говоре да је то био њихов Обилић. "Извлачио је мртве и рањене борце са прве борбене линије по киши граната и метака. На Улишњаку, гдје нико није смио ићи да спасава рањенике, тај дјечак је са коњском запрегом извлачио и спасавао животе српских бораца", сећа се његов саборац Стјепан. После емитовања емисије о Споменку на телевизији, многи људи су се интересовали о њему. Добио је и понуду једног Србина из Париза да пређе код њега и напусти бојиште. Споменко није имао дилеме. Није хтео да напусти завичај и Маглај, све док његова земља не доживи слободу. Тако је размишљао један четрнаестогодишњак. Уздао се у скори завршетак рата и надао се да ће од запреге коју је возио касније развозити ствари и издржавати породицу.

Споменка је у марту 1993. на Озрену затекла офанзива Армије БиХ. По српским положајима падале су гранате и умножовале жртве. Детонације су потресале брда. Ни тада се Споменко није устрашио. Изненада је, само, пао. Двадесетог марта. Задобио је тешке ране.

Споменко Гостић је преминуо истог дана од задобијених рана на ратишту на Озрену. Сахрањен је у родним Јовићима, да их никада не напусти. Постхумно је одликован. Јовићи су припали муслиманско-хрватској федерацији.

Након завршетка рата село Јовићи су припали Федерацији БиХ, па су његови бивши саборци затражили премештање посмртних остатака на територију Српске.

Тај план још није остварен, али су у неким градовима Републике Српске покренуте иницијативе за именовање улица по Споменку Гостићу.

На дан његове смрти, у Добоју испред цркве откривен је споменик овом младом хероју.

Извор: Немања Девић



Коментари

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.

За додавање коментара и фотографија неопходно је да будете регистровани.
Уколико сте већ регистровани пријавите се.




© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming