|
Регистрација | Пријави се!



Легенда о Синан Паши

Између пута Призрен и села Локвице у клисури реке Бистрице налази се манастир Св. Архангела, загробна задужбина Цара Душана, грађеног 1348-1352. Изнад манастира се налази Вишеград који се простире све до изнад Призрена.

У неким Хиландарским записима из 13. века спомиње се село Локвица као метох манастиру Хиландар којег Краљ Милутин поклања са црквом Св. Димитрија у Пизрену.

Спомиње се и градитељ манастира Груја Репић из села изнад манастира то јест Локвице. Цар Душан и његова жена Јелена поред сина Уроша имали су и ћерку која је веома млада умрла (нема поузданих података о томе) али постоји легенда да је ћерка Цара Душана сахрањена у селу Локвица, метоху Манастира Хиландар.

Манастир се градио на темељима старе насеобине и цркве, а баш на том месту је Душан Силни застао болестан на путу са неког од бојишта како би се успешно излечио.

У Призрену је у 16.веку владао и спроводио османски закон Синан Паша, арбанаски потурчењак из околине Призрена (Љуме), веома цењен и образовани изасланк турског цара. Остати упамћен у том времену и након смрти је могуће уколико се сагради задужбина, што већа задужбина - то већа прича.

У Призрену постоје доста легенди о рушењу једних да би остали упамцени други али то је за неку другу причу. Како је мањкало време Синан Паши и како је морао у што краћем временском периоду да направи своју задужбину морао је наћи начина да поруши манастир Св. Архангела, задужбину Цара Душана.

Што се и види да је Синан Пашина џамија саграђена само за годину дана у односу на манастир који је грађен од истог камења за 4 год.

Легенда каже да је већ манастир запустео у другој половини 16 века, у односу на време владавине Цара Душана где је манастир бројао и до 200 монаха.

Порушити манастир уз дозволу турског цара са добрим разлогом а притом да се цару покаже да је то у интересу царевине, мира и безбедности, а уз сагласност Срба, како?

Потребно је наћи угледну личност међу српским народом. Та личност је био човек из породице Вујић из села Локвице изнад манастира који је отишао да посведочи Турском Цару како се у запустелом манастиру сакупљају харамбаше и из тог манастира полазе у отимање хране из околних жупских села. Сведочио је да би добио награду у виду злата од Синан Паше.

Цар нареди да се манастир поруши а Синан Паша дочека да уједно уради и нешто корисно од прелепо клесаног камења, коме није требала обрада. Камен се рушио у једној и камен се градио сада у виду друге задужбине, задужбине Синан Пашине џамије у централном делу Призрена из кога доминира над целим градом.

Видевши шта се догађа народ се побуни и посла другу делегацију код турског цара у коме су сведочили о подмићивању Вујића од стране Синан Паше. Сазнавши шта се дешава и да је преварен турски цар шаље свилен гајтан за Призрен и поруку да се камен врати и сагради опет манастир или да се Синан Паша обеси.

По једном предању и писању Петра Костића иначе Горанца, Синан Паша се обесио на Ђеврином мосту испод Призрена а задужбина остала, по другим предањима није се убио.

Елем легенда о издајицама из села Локвице метоха манастира Хиландар данас опстаје. Већина племена је примило ислам и ако се на њима виде не избрисиви гени словена односно Срба (плави и високи људи).

Легенда говори да се на то презиме бацила клетва и да никада не могу више од 5 чланова мушке породице да броје (што можда није тачно). Али је тачно да се вековима дешавају најкрволочнија убиста у том селу између хришћанских и муслиманских породица без икаквог посебног разлога. 

У првој половини 18. века Срби су све теже живели и све је више породица из тог села примало ислам. Вујићи се и данас презивају исто мада неки додају својим презименима Вујић'и како би избрисали свој индетитет. На пример Чукљевићи су постали Бирдаини сви сем једне жене. Та жена је једина била која није хтела да прими ислам, била је неудата а у позним годинама. На селу су увек мањкала деца али у Призрену је увек било гладних. У том времену су пристизали цинцари из Албаније односно села Москопоље са југа Албаније богатог и највећег цинцарског места где их је напала туркса војска и пљачкала у више наврата због финансирања ратова против отманске царевине. У Призрену је Чукљева жена нашла запуштено цинцарско дете које је усвојила и одвела га са собом у Локвици и даје му име Јован Чукљевић. Од Јована је опстало презиме Чукљевић и ако цинцарске крви а од Бирдаинија настало несто ново. Насељавају га и породице из Црне Горе и Сириничке Жупе православне вере. 



Извор: Танасковић Владимир

Mineravita

Коментари

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.

За додавање коментара и фотографија неопходно је да будете регистровани.
Уколико сте већ регистровани пријавите се.




© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming