|
Регистрација | Пријави се!



Легенда о Витовници

У предању о постанку села у општини Петровац на Млави не помиње се како је настао назив, несумњиво је да је назив словенског порекла. По том називу реке или места познат је цео крај, односно речни слив. У корену речи старог имена Вителница можда постоји реч Витло, што асоцира на воденично коло или речно витло које је служило за млевење руде гвожђа које се у средњем веку експлоатисала. Касније је назив пермутован у данашњи Витовница.Село је крајем 19. века имало око 120 домова.

У атару села се налази манастир Витовница. Сачувано је само неколико предања по којима је манастир саградио краљ Милутин.

Прво предање да је испод данашњег манастира, у бреговима са леве стране реке вадило се некада гвожђе. У долини испод манастира била је некада топионица, река је покретала многе витлове и на њима чекиће за ковање. Једног дана догодила се несрећа, услед киша нарасла је река, поплавила је и порушила све зграде, том приликом изгинуло је много радника који су се ту задесили. Вест о погибији допрла је до самог краља Милутина, тако он дође са неколико владика и митрополита из Ждрела Горњачког да види место несреће. Кад виде све ово сажали се и заповеди да се ту за спомен погинулим радницима подигне манастир.

На питање мајстора где да саграде манастир краљ им је одговорио: „Овде у овој долини“, иако су се мајстори и владике трудили да га одврате од те идеје краљ остаде при свом убеђењу да се ту зида манастир и да се назове Витовница. Ово је предање које се у народу највише приповеда.

Друго предање била је погибија великог броја људи, што је тачно, али не у поплави, већ у борби са војском Дрмана и Куделина око 1290. године.

Треће, да је у време грађења манастира седиште браничевске митроплоије било у Ждрелу горњчком.

На стени, која се уздиже изнад манастира, по предању, била је мала црквица (капела) чији се остаци још познају. На истој стени, поред некадашње капеле, постоји и дивна омања пећина. Предање говори да су се у њој, још далеко пре постанка манастира Витовнице, подвизавали монаси и мала црквица на камену служила им је за богослужење.

У средњем делу храма постоји гроб једног анонимног монаха Синаита. Безимени преподобни Синаит сахрањен је на северној страни средњег дела цркве. Данас је тај гроб празан. Мештани му прибегавају као лековитом.



Коментари

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.

За додавање коментара и фотографија неопходно је да будете регистровани.
Уколико сте већ регистровани пријавите се.




© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming