|
Регистрација | Пријави се!



Легенда о постанку Неготина

Сматра се да је Неготин насеље које је настало у време пада српске деспотовине под власт Турака, 1459. године. Међутим, најстарији до сада познати писани историјски извори о Неготину и Крајини потичу из турских пописних књига Видинског санџака из XVI века. Неготин је 1530.године, на основу тих извора, био мало сеоско насеље са 55 кућа.

О постанку Неготина има више легенди. Једна од њих је и ова:

У данашњем Малом селу (један од најстаријих делова Неготина) населио се неки Негота са женом Тином, породицом и стадима оваца, јер је околина била богата бујном пашом, а около долине су се налазиле шуме и шумарци. Око њиховог стана за овце стварало се постепено насеље и од њихових имена Него и Тина, настало је име Неготин.

Друга легенда каже да су у старо време два великаша зидали градове, један где је Неготин, други на брду близу села Видровца (данашње развалине Видров града). Кад су завршили радове, тада је онај с брда рекао оном у долини: “Ја сам бољи град начинио, него ти!” Од “него ти” постало је име Неготин.

Сва обележја типичног села Неготин има до прве половине XVIII века. Значајније промене статуса Неготин бележи у време аустријске окупације (1718-1739) када, по попису из 1736. године, достиже сто кућа. Са порастом становништва Неготин добија и већи војни значај. Изградњом разних одбрамбених објеката Аустријанци од Неготина стварају насеље које има статус утврђене вароши. У време аустријске владавине први пут се званично употребљава назив КРАЈИНА. У мапама је обележен Крајински Диштрикт који тада има 32 насеља. 

Турци у Крајини поново успостављају власт 1739. године.

У другој половини XVIII века области Крајине и Кључа представљају султанијин феуд (припадају султановим кћерима) и као такве чине област са извесним степеном аутономије јер у њима нису судили Турци него српски кнезови.

Турска војска напушта Неготин 1789. године, али ни аустријска управа не траје дуго. Након Свиштовског мира, 1791. године, Крајина је поново укључена у састав Видинског санџака, којим тада управља одметник од султана Пазван-оглу.

Тек пораз Пазван-Оглуа код Бање 1806. године, његова смрт следеће године и српско-руско војна сарадња укључили су Крајину у вртлог Првог српског устанка.

Најсветлије странице своје историје, које је обележио Хајдук Вељко херојском одбраном Крајине од Турака, Неготин исписује између 1811. и 1813. године. После смрти неготинског оборкнеза Михајла Карапанџића, Совјет и Карађорђе премештају Вељка из Бање у Неготин где он као војвода Крајински, чува источну границу Србије, обезбеђује ред и мир у Крајини, утврђује Град и шанчеве око њега. 

На тај начин Неготин добија значајну улогу у обезбеђењу српске границе према турској видинској армији. Међутим Вељко гине јула 1813. након чега Турци освајају Неготин и читаву Крајину.

Султан 1833. Хатишерифом потврђује припајање шест нахија Кнежевини Србији.

У новим територијалним поделама Србије, Неготин заузима значајно место. Најпре постаје седиште Капетаније, а од 1834. и седиште великог средарства, затим окружја и седиште једног или више срезова. Од 1835. Неготин је центар Дунавско Тимочке војне области.

Српска војска, након опоравка на грчким острвима Видо и Крф, одлази 1916. на Солунски фронт. У борбама које су вођене на овом фронту значајну улогу има XIII пешадијски пук “Хајдук Вељко” у саставу Друге армије, која има главну улогу у пробоју Солунског фронта. После пробоја Солунског фронта, 1918. године, XIII пук, као ни друге српске јединице, није могао да учествује у ослобађању источне Србије. Тај задатак добијају савезничке војне јединице под командом француског генерала Жуиња Гамбете, који 21.X 1918. године на челу коњичке бригаде и мароканских јединица улази у Неготин.

Коментари

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.

За додавање коментара и фотографија неопходно је да будете регистровани.
Уколико сте већ регистровани пријавите се.




© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming