|
Registracija | Prijavi se!



Legenda iz narodne pesme „Bog nikom dužan ne ostaje”

U vreme kneza Lazara bilo je dosta vlastele u ovim krajevima. Među njima su bili i vlastelini Pavle i Radul, koji su imali i najmlađu sestru Jelicu i koju su obožavali i uvek je darivali najlepšim poklonima kad god su se vraćali sa puta.

Pavle se bio oženio sa ženom koja se u predanju spominje kao „Kučka Pavlovica“ ili „Pavlovićeva“. Zbog nje se i dan-danas za zle žene kaže da su „kučke Pavlovice“. Ona je bila mnogo ljubomorna na svoju zaovu Jelicu jer je ona bila miljenica njenog muža. I tako su braća jedared, povodom povratka s njihovog pohoda, poklonili Jelici zlatan nož koji je ona čuvala.

LJubomorna bratovljeva žena, želeći da se otarasi zaove, uzme i prekolje Radulovog omiljenog sivog sokola. I optuži zaovu! Braća ispitaše sestricu, ova se zakune da nije i braća joj oprostiše. Kučka Pavlovica onda uze i ubi omiljenog Pavlovog konja i opet optuži zaovu. Braća uzeše ispitati sestru, ona im se ponovo zakune da nije i opet joj oprostiše. Kad je kučka Pavlovica videla da braća sestri ništa neće zameriti, baš na dan Svetog Ilije (2. avgust), uze onaj zlatni zaovin nož i presekla sopstveno dete u kolevci, a potom podmete nož zaovi pod jastuk. Nakon toga počeše kukati i optuživati zaovu.

Braća kad su videla nož, uzeše sestru, vezaše joj udove za četiri konja i pustiše ih na četiri strane sveta kako bi rastrgli Jelicu. Tamo gde joj je pala brada nastade manastir Bradača, tamo gde joj je pala ruka nastade manastir Rukumija, tamo gde su joj pale oči nastade duhovno zdanje Sestroljin u kome se leče slabovidi, a tamo gde joj je palo truplo nastade manastir Zaova. NJene suze i šapat su se provlačili kroz gustu šumu tako da su u blizini manastira i lekoviti izvori Šopot i Suzine, a svuda gde je padala Jelicina krv raslo je smilje i bosilje.

Kučka Pavlovica teško se razbolela i bolovala je devet godina. Molila se Bogu za oprost, ali joj nije bilo spasa. Na kraju je priznala mužu zločin, a ovaj uze i rastrza je konjima kao i sestru.

Na svakom mestu gde joj je krv pala raslo je trnje i koprivlje, a tamo gde joj je truplo palo nastade Zaovačko jezero. A na svakog Svetog Iliju jezerom plivaju senke sokola, konja i kolevke.

Pavle i Radul okajaše grehe kod našeg kneza Lazara, koji je naložio da se podigne crkva Zaova. Zauzvrat, oni pođoše s njim na Kosovo gde su i pronašli svoj konačan mir, i tako se sjediniše sa njihovom voljenom sestricom ponovo.

Komentari

Komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ne objavljujemo. Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara.
Komentari će biti objavljeni nakon provere od strane administratora.

Za dodavanje komentara i fotografija neophodno je da budete registrovani.
Ukoliko ste već registrovani prijavite se.




© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming