|
Регистрација | Пријави се!



Тајна манастира Горњак

Чувени српски Манастир Горњак је данас једини живи манастир у Горњачкој клисури. Налази се на заравни на левој обали Млаве, испод литица планине Јежевац, а познат је под тим именом од 16. века и спада у задужбине кнеза Лазара, о чему сведоче сачуване повеље из тог периода.

Тада се звао Ждрело. Кнез Лазар је манастир предао на управу Григорију Синаиту. Две повеље које то потврђују касније су спојене у једну, а преписи чувани у манастиру нестали су за време Другог светског рата. 

Оснивачку повељу манастиру Горњак кнез Лазар је издао 1. августа 1378. године, а потврдио је патријарх Спиридон, јер је кнез желео "да учини мали принос Богородици с надом у њену помоћ на Страшном суду Христовом". 

Григорије Горњачки је био ученик Ромила Раваничког, боравио је на Светој гори посвећен молитви дошао је у Горњак са неколицином монаха јер је Ждрело браничевско у то време било велико црквено средиште. 

Горњак је саграђен испод саме испоснице пустињака Григорија чије се мошти налазе у цркви и сматрају се чудотворним. Мошти Григорија Горњачког су данас највећа реликвија која се чува, а народ верује да помаже болеснима да оздраве. 

Испосница је добро сачувана и смештена је у пећини која се налази на стени планине Јежевице, изнад самог храма. То је мала капела посвећена св. Николи, а на јужном и западном зиду уочљив је део оригиналног живописа са представом Успења Богородице и непознатих светитеља, а на јужној страни насликани су св. Сава и св. Симеон.

Није познато када је почео да се назива Горњак, али за порекло имена постоје два објашњења. По једној је кум био ветар "горњак" који дува долином Млаве, а по другим наводима, потиче од "горњег града" јер је био у близини утврђења на Јежевцу. Остаци града Ждрела видљиви су на више места, а међу очуваним објектима су и Кула проклете Јерине и Митрополија.

Манастир Горњак има и неразјашњену тајну, чак од времена када је настао. Из пукотине у стени иза манастира вода почиње да капље сваке године на Ђурђевдан сливајући се до једне мале увале, одакле је људи кашикама скупљају, а верује се да лечи очне тегобе. Одговор на питање зашто се вода из овог "извора" појављује само једном годишње, у одређено време - када се деле дан и ноћ, и то на Ђурђевдан, нико није дао. По некима, то су сузе испосника Григорија, који и данас помаже свом народу.

У самој Горњачкој клисури, отприлике на пола пута између некадашње Митрополије и манастира Горњак, постоји ретка природна појава. Наиме, на једном делу речног тока, дугом око сто метара, Млава се уопште не чује. Ово место мештани зову Вода која ћути, а постоји и неколико легенди које „објашњавају“ ову појаву. По једној причи, гласник са Косова је управо на овом месту народу јавио вести о изгубљеној бици. У том тренутку, каже легенда, све је занемело. И људи и гора и шума и вода. Од тог времена жубор Млаве се овде више није чуо. Али постоји и друго предање. Наиме, уочи Косовског боја, ловећи по овим планинама, кнез Лазар је срео у шуми испосника, светог Григорија. Кнез је желео да разговара са светим човеком, али он није хтео да пређе на другу страну Млаве, те је разговор започет гласним довикивањем преко хучне реке. Када је светитељ схватио да је реч о побожном човеку, уз помоћ молитве Божије, утиша на том месту хучање реке и мирно поразговара са кнезом. Григорије је оставио јак утисак на кнеза, који је испунио жељу светитеља да се овде подигне богомоља у славу Ваведења пресвете Богородице.

По трећој легенди Св. Сава је походећи ове крајеве шетао поред Млаве са Св. Григоријем причајуци са њим, том приликом Свети Сава је желећи да у тишини пренесе Светом Григорију то што има замолио Млаву речима да буде тиша. Тај део уз Млаву је од тада посебно тих.



Коментари

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.

За додавање коментара и фотографија неопходно је да будете регистровани.
Уколико сте већ регистровани пријавите се.




© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming