|
Регистрација | Пријави се!



Легенда о Сокобањи

Некад, у времена давна, силан велможа, господар тврдог Сокограда, јахаше котлином. Одједном, смрчи се небо над Озреном, севну муња са Оштре чуке. Па груну гром и задрхта земља све до шиљка на суром Ртњу. Поскочи упласени хат. Јахач паде с њега и изгуби свест.

Када се господар Сокограда освести, учини му се да су му све кости поломљене. Није могао на ноге да се ослони. Лежао је тако и чекао смрт. Изненада, зачу клокот воденог кључа. Полако и болно се придиже, да се бар жедан од света не растави.

Када велможа први гутљај воде са дотле врела непознатог попи, у глави му се намах све разбистри. Кад десницу руку у воду стави, снага у њој оживе. Када то господар тврдог Сокограда виде, онако у оделу господскоме, окупа се у кладенцу, оздрави одмах, па се орно врати у тврди град. Одмах нареди да се кућа над извором дигне.

Замало прочу се глас о води исцелитељици на све четири стране света. Са свих страна навали кљасто и богаљасто- они што им душа у носу бејаше да на кључу воде видарице мелемом својим бољкама потраже. Оздравише многи од воде у котлини међу Озреном и Ртњем. Они што су највише болни били, ту и домове изградише.

Извор: „Сокобањски споменар“ (Тодоровић С. 1998.)



Коментари

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.

За додавање коментара и фотографија неопходно је да будете регистровани.
Уколико сте већ регистровани пријавите се.




© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming