|
Регистрација | Пријави се!



Рибариће (Тутин)



Манстир Црна Ријека

Манастир Црна Ријека представља јединствену архитектонску целину и редак драгуљ српске средњевековне културе. Посвећен је Светим Архангелима Михаилу и Гаврилу. Налази се на тромеђи Косовске Митровице, Тутина и Новог Пазара, у атару села Рибариће (3 км од магистралног пута). Манастир је попут ластавичјег гнезда приљубљен уз стрму стену, високо изнад корита реке понорнице Совара (Црна Река) и надвијен је огромним масивима Мокре Горе и столетном шумом.

Црна Ријека је пећинска црква смештена у литици на левој обали истоимене речице. Црна Ријека, која се налази непосредно испод самог манастира не протиче површинским током, већ понире и то зато, како легенда каже, да плаховита планинска река не би ометала својим шумом вишевековно богослужење.

Смештена је на крајњем северозападу Ибарског Колашина, на самој административној граници са општином Тутин.

Манстир Црна Ријека налази се у прелепом амбијенту столетних шума, а надвијен је планином Мокром Гором. Ријека је вековима била стециште верског, монашког, али и културног и просветитељског живота људи овог краја као и свеколиког српства. Мада се у старим рукописним записима и литератури налази да је црква посвећена светим Арханђелима, она је посвећена ипак светом Арханђелу Михајлу. Од када су ту пренете мошти светог Петра Коришког, манастир слави Петровдан (12. јула по новом календару).

Ни данас се не зна тачно време настанка манастира Црна Ријека. Аутор до сада најобухватнијег рада о Црној Ријеци, Р. Станић, наводи да сличност овог и других манастира из средњег века указује на то да је манастир чак и старији но што то неки подаци наводе (прва половина XIV века). Најстарији податак везан за годину настанка иконостаса је 1601. године у време игумана јеромонаха Ђенадија.

О раној прошлости манастира мало се зна. По једном предању настао је у XIII веку, а друго предање казује да је подигнут непосредно после Косовске битке. Ктитор је непознат. Оснивач првог црноречког општежића био је Свети Јоаникије Девички, који је свој подвиг довршио у непроходним шумама Дренице на Косову и Метохији. Упокојио се у Господу 1430. године.

Године 1687. у Црну Ријеку су пренете мошти Стефана Првовенчаног где су остале 9 година, до преношења у манастир Студеницу. Од историјских података из XVIII века важно је још напоменути да је 1793. године поп Јеремија Арсенијевић Белопољац подигао манастирску чесму, а 1798. године сликана је икона Богородице. Крајем XIX века у Црној Ријеци је почела да ради школа.

Постоје сведочења да је манастир у овом веку био, између осталог, седиште намесника руског конзула из Косовске Митровице, конзула Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе.

За овај манастир везана су имена двојице српских светитеља: светог Јоаникија Девичког и светог Петра Коришког.

Мошти светог Петра Коришког су већ три века у Црној Ријеци. Архитектонско решење је испољено у коришћењу природног простора пећине и њене архитектонске надоградње тако да је створена једна од најлепших пећинских цркава у Србији.


Рибарићко језеро

Рибарићко језеро није у Рибарићима већ се пружа до Рибарића (па отуд разлог да га називају и Рибарићко језеро). Као име језера се јавља и Газиводе (Газиводско језеро) по истоименом селу Газиводе у Ибарском Колашину (општина Зубин Поток) на око 25 км од Рибарића.

Иначе језеро је прави драгуљ Србије са својом величином (25 км са пуном запремином воде), бистрином и фасцинантним природом. Донедавно се вода из језера могла пити, али квалитет воде је знатно опао.

Дуж обала Рибарићког језера, које је својевремено поплавило долину Ибра од Рибарића до Зубиног Потока, „никло“ је на стотине углавном дивљих викендица и викенд-насеља у којима се током јула и августа одмара и по неколико хиљада људи.






Коментари

Бићемо Вам захвални ако поделите информације, занимљивости, приче и легенде које се односе на ово место.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.



За додавање коментара и фотографија неопходно је да будете регистровани.
Уколико сте већ регистровани пријавите се.

© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming