|
Регистрација | Пријави се!



Ариље



Општина Ариље се налази у западном делу Републике Србије у сливу чистих планинских река Рзава и Моравице, поред магистралног пута Пожега - Ивањица.

Представља саставни део Златиборског округа, и по конфигурацији земљишта припада брдско-планинском подручју са уским појасом равнице око реке Моравице.

Удаљено је од Београда 195 км, Чачка 46 км, Ужица 36 км, Пожеге 12 км и Ивањице 28 км.

Највиши врх општине је планина Кукутница у селу Бјелуша са 1328 метара надморске висине. Површина општине је 349 квадратних километара на чијем подручју живи 19.784 становника (према попису из 2002 године), груписаних у 22 месне заједнице.

Просечна густина насељености 56,5 становника на квадратни километар. Само градско подручје захвата 668 хектара, а насељава га око 7.000 становника.

Од 1970. године, Ариље је познато и по томе што представља епицентар светске производње малине. Производњом малине се у овом крају бави готово целокупно становништво, од пољопривредних производјача којим је то основно занимање до лекара, професора, службеника који на овај начин остварују потребне допунске приходе.

Територија ариљске општине је насељена од давнина што доказују археолошка налазишта пећинских насеља са обе стране Великог Рзава (атар села Радобуђа) која датирају из палеолита. Континуитет непрекидног боравка људских заједница се наставља и даље кроз бакарно, бронзано и гвоздено доба (Трњаци, Давидовића чаир, Церова).

У 1. веку нове ере ове крајеве заузимају Римљани и припајају их повинцији Далмацији. Сведочанства из времена римске владавине су локалитет "Градина" у селу Брекову где је било римско утврдјење и римски пут од данашње Ивањице према Пожеги долином Моравице. Са пропашћу римског царства угасили су се и антички извори културе и писмености па су писани извори са ових простора из тог периода у потпуној тами.

Тек око друге половине 10. века крајеви око данашњег Ариља долазе на "светлост дана". Тада су избеглице из Ларисе (Грчка) на место данашње ариљске цркве донеле мошти Св. Ахилија. Грчки епископ, велики проповедник хришћанства, живео је у 4. веку.

По Св. Ахилију је данашње Ариље (некада Моравице) добило име, а његов култ се слави и данас као народни празник и градска слава (28.мај).

Године 1219. Сава Немањић је ариљски манастир прогласио за седиште моравичке епископије, која се простирала на територији ариљског, ужичког, ваљевског и чачанског краја. У овом месту је столовао српски православни епископ а касније и митрополит. Прва катедрала моравичких епископа је уништена у 13. веку после чега је краљ Стефан Драгутин преузео грађење нове катедрале на истом месту. Време подизања постојеће цркве је између 1283-1286. године. Унутрашњост је живописна, а из раздобља око 1296. године потичу сачувани остаци фресака.

Из овог периода средњовековне Србије потичу и утврђења "Голубињак" изнад Великог Рзава у селу Висока и "Градина" у Брекову, а уз Рзав у селу Бјелуша налази се зараван "Царево поље". На једном делу заравни је гомила камења коју мештани зову царева гомила. Према једном од народних веровања војска неког цара је логоровала овде и заоставштину закопала испод гомиле камења. Друго веровање каже да је ту била војска Мирослава, брата Стефана Немање а да је камен прикупљан за изградњу манастира Жупљан. По трећој легенди Царево поље је било зборно место војске кнеза Лазара на путу према Косову.


Mineravita



Насељена места:

Бјелуша
Богојевићи
Бреково
Церова
Добраче
Драгојевац
Грдовићи
Гривска
Крушчица
Латвица
Миросаљци
Поглед
Радобуђа
Радошево
Северово
Ступчевићи
Трешњевица
Вигоште
Вирово
Висока - Ново!
Вране
Ђедовац

Коментари

Бићемо Вам захвални ако поделите информације, занимљивости, приче и легенде које се односе на ово место.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.



За додавање коментара и фотографија неопходно је да будете регистровани.
Уколико сте већ регистровани пријавите се.

© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming