|
Регистрација | Пријави се!



Зајечар



Град Зајечар се налази у централном делу Тимочке крајине и обухвата Зајечарску котлину, источни део Црноречке и северни део Књажевачке котлине, као и јужне делове Неготинске крајине.

Територија општине је омеђена: са севера обронцима планине Дели Јован, са истока и југоистока обронцима Старе планине, којом иде државна граница према Бугарској, на југу и југозападу Ласовачком планином као огранком планине Тупижнице, а на западу Јежевицом и огранцима Великог Крша. Површина општине Зајечар је 1069 квадратних километара (око 15% површине Тимочке крајине).

Према попису из 2011. било је 43.860 становника (према попису из 2002. било је 39.625 становника). У овом попису је у урбано градско насеље први пут урачунато више приграских насеља која гравитирају ка насељу Зајечар. То су Грљан, Звездан и Велики Извор. Рачунајући и становнике на привременом раду у иностранству, број становника у Зајечару прелази 63.000.

Најстарији познати становници ових крајева били су Трибали, после њих на овом подручју се спомињу Мези, у долини Тимока помињу се још и Тимахи, али се о њима сем њиховог имена ништа не зна. Насељени Словени у ове крајеве назвали су се Тимочани, а прве директне вести о Тимочанима односе се на 818. годину, када се они већ сматрају формираном словенском групом, те исте године они су се одметнули од Бугара.

Зајечар се први пут спомиње 1466. године у турском тефтеру везаном за становништво видинскога пашалука, а од XVI - XVII века има мало података о насељу. Године 1806. створени су повољни услови за дизање устанка у овим крајевима и Карађорђе је одобрио хајдук Вељку Петровићу, кнезу Милисаву и попу Радосаву да са Тимочанима и Црноречанима дижу устанак. После низа успешних бојева највећи део Крајине и Зајечара је ослобођен.

Криза и пропаст Првог српског устанка имали су тешке последице и у овим крајевима. Године 1833. овај крај је коначно ослобођен и припојен Србији.

Назив је највероватније турскога порекла. По неким претпоставкама потиче од извесног Саид-Асир паше који је своју војску поставио у долини Тимока у годинама кризним по српску деспотовину.

У близини града се налазе остаци римске царске палате из IV пре нове ере, Felix Romuliana (Гамзиград), која је призната као светска културна баштина под заштитом УНЕСКО-а.




Насељена места:

Боровац
Брусник
Чокоњар
Дубочане
Гамзиград
Глоговица
Горња Бела Река
Градсково
Грлиште
Грљан
Халово
Јелашница
Кленовац
Копривница
Ласово
Леновац
Лесковац
Лубница
Мала Јасикова - Ново!
Мали Извор
Мали Јасеновац
Мариновац
Метриш
Николичево
Планиница
Прлита
Рготина
Салаш
Селачка
Шипиково
Шљивар
Табановац
Трнавац
Велика Јасикова
Велики Извор
Велики Јасеновац
Вратарница
Вражогрнац
Врбица
Заграђе
Звездан

Коментари

Бићемо Вам захвални ако поделите информације, занимљивости, приче и легенде које се односе на ово место.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.



За додавање коментара и фотографија неопходно је да будете регистровани.
Уколико сте већ регистровани пријавите се.

© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming