|
Регистрација | Пријави се!



Босилеград



Погранична општина Босилеград налази се у крајњем југоисточном делу Републике Србије, у Пчињском округу, уз бугарско-македонску границу. На северу се граничи са општином Сурдулица, на западу са општином Врање, на југозападу са општином Трговиште, на југу са Републиком Македонијом (у дужини од 9 км) и на истоку и југоистоку са Републиком Бугарском (у дужини од 54 км).

Општину Босилеград карактерише изразита пластичност рељефа са надморском висином од 600 до 1922 метра. Највећи планински врх је планина Бесна Кобила са 1922 метра надморске висине.

Једини писани подаци о прошлости општине Босилеград налазе се у књизи "Ћустендилско крајиште" етнолога Јордана Захаријева, који је рођен и одрастао у Босилеграду. Као најстарије племе, које је живело на овим просторима спомиње се племе Поенци, који су живели између Струме и Вардара око 506. године п.н.е. Велики део поенаца је био окупиран од стране Персијанаца у 4 в. п. н.е. Поенија је била под владавином другог племена Дентелити (Дантелити). Војводство Дентелита је било од Риле до Осогова, на северу до тимочких притока и софијског војводства.

Касније, овај крај је био насељен Трачанима, који су се највише бавили сточарством и рударством. Уовој области је пронађен велики број примерака старог кованог новца који сведочи о њиховом постојаљу на овим просторима.

По први пут у овај крај долазе Бугари 809. године када је Софија била заузета од стране Хана Крума.

У току 1084. године. око 80 хиљада Печенега прелази Дунав и улазе дубоко у Византијску државу како би крали. Византијска војска, помогнута Бугарима, успела је да их разоружа и да их насели у околини данашње Софије. Убрзо су примили православну веру и име Шопи које је остало до данас.

У време владавине Цара Калојана, овај крај је припадао Бугарској, али је после смрти Цара Ивана Асена II (1247. године) припао Византији. 1282 године Краљ Милутин II, српски владар, осваја област око Велбужда (данашњег Ћустендила). После овога овај крај освајају, а током владавине Турака Босилеградски крај је био нахија.

После ослобођења Бугарске од Турака 1878. године Босилеградски крај припрада територији Кнежевине Бугарске.

После I св. рата, према Нојском мировном договору поражена Бугарска је приморана да као ратну отштету преда део својих територија. Једна од тих територија је била и Босилеградски крај. Званично, 27. новембра 1919. године Босилеград је припојен краљевини Срба, Хрвата и Словенаца (од 1920. године Краљевини Југославији).

По легенди утврђење краља Буса се налазило на локацији "Градиште", која се налази око 1 км западно од Босилеграда. Ту се Лисинска и Љубатска река спајају у реку Драговиштицу, стварајући природну утврду која је са три стране окружена рекама а са четврте стрмом падином. Ту се и данас налазе рушешевине старог насеља, које нису археолошки истражене.




Насељена места:

Барје
Белут
Бистар
Бранковци
Бресница
Буцељево
Црноштица
Доганица
Доња Лисина
Доња Љубата
Доња Ржана
Доње Тламино
Дукат
Гложје
Голеш
Горња Лисина
Горња Љубата
Горња Ржана
Горње Тламино
Грујинци
Извор
Јарешник
Караманица
Милевци
Млекоминци
Мусуљ
Назарица
Паралово
Плоча
Радичевци
Рајчиловци
Ресен
Рибарци
Рикачево
Жеравино
Зли Дол

Коментари

Бићемо Вам захвални ако поделите информације, занимљивости, приче и легенде које се односе на ово место.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.



За додавање коментара и фотографија неопходно је да будете регистровани.
Уколико сте већ регистровани пријавите се.

© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming