|
Регистрација | Пријави се!



Црна Трава



Општина Црна Трава је општина Јабланичког округа на југоистоку Србије. Граничи се са шест општина, а на истоку са Републиком Бугарском. Размештена је на обронцима Чемерника, Острозуба, Тумбе, Плане и Власинске висоравни.

Најстари становници у црнотравском крају били су Џидови, а после њих Латини. У летопису црнотравском се истиче да су у 5. веку пре Христа овде била настањена Илирска племена, а у 2. веку после христа завладали су римљани.

У летопису цркве стоји да је у 9. и 10. веку Црна Трава била пуст крај, без људи, покривен шумама и са много дивљих звери. Од становника је био само један калуђер са неколико манастирских чобана, који су чували манастирску стоку (манастир се налазио испод Црног Врха, преко пута чуке, на једном брежуљку, а и данас то место носи назив Манастириште, а две ливаде носе црквена имена: Свети Никола и Попадика). Припадао је цариградској патријаршији.

Тврди се да да је Црна трава у доба турака била слободно село и да су имали од турског цара „берат ферман“-да се турчин не сме у рејону Црна трава никако задржавати, сем што има право, кад га пут нанесе запалити дуван и потковати коња па је дужан одмах отпутовати-према напису Животе Љ. Предића.

Ситуација се мења после протеривања Турака 1878. године, када је Србија решила да у новоослобођеним крајевима затвори руднике у којима је становништво до тада радило. Оставши без посла, мушкарци су сишли са брда у Власотинце и Лесковац, и прихватили се дунђерског заната - зидања и тесања. Одатле ни Ниш није био далеко, а ту се већ градила пруга од Београда - дунђери су од мајстора који су на градилишту дошли из целе Европе стекли нова знања, и осокољени, кренули у Београд, да га освоје.

У печалбу се одлазило почетком марта и враћало за Петровдан, у јулу, на косидбу. Опет се одлазило на Светог Илију, почетком августа, и на градилиштима остајало до Светог Николе, или чак до Божића.

Печалбарили су одрасли мушкарци, али и деца од дванаестак година, као шегрти. У почетку печалбарења мајстори су били окупљени у групе које су се звале тајфе, а доцније се издавајају предузимачи, који су уговарали посао, одређивали дневнице и надзирали рад.

Временом, створили су својеврсни црнотравски рецепт за брзу и солидну градњу. О неимарској вештини Црнотраваца најбоље сведоче здања која су зидали - Руска црква у Београду, хотели „Москва” и „Бристол”, Геолошки завод, Филолошки факултет, старо здање поште код Железничке станице... Према неким проценама, Црнотравци су изградили око 70 одсто градског језгра Београда.

На којој год лепој згради у Београду подигнутој између два светска рата да вам се поглед задржи - задржаће се на делу црнотравских неимара! Све што је лепо сазидали су Црнотравци: Савезну скупштину, Министарство иностраних послова, хотел „Бристол“, Универзитетску библиотеку „Светозар Марковић“, Палату „Албанија“, технички факултети...

И хотел „Еспланада“ у Загребу, хотел „Слон“ у Љубљани, стару железничку станицу, најлепшу у то време у Европи, у Скопљу...

Помислили би да сте у неком крају где су жене домаћини. Јер у Црној Трави на улици у пољу и за столом видите већином жене. Отресите, госпоствена држања и врло слободне. Оне су заиста домаћини у Црној Трави" –

Политика 1927. Вук Драговић.

Раније су се Црнотравци сваке године враћали кући. Остало је забележено да до 1878. године ниједан од њих због посла није напустио своје огњиште, а да су до 1941. године само тројица боравила у иностранству: један је извесно време провео у Америци, одакле се вратио у 55. години, други је у Мађарској учио кројачки занат и тамо још млад умро, а трећи се по повратку са Солунског фронта обрео у Темишвару, где се оженио - иако је у Црној Трави имао и жену и децу - и тамо стекао нову породицу.

Данас се рачуна да их у Београду живи око 30.000, а да их још толико има расутих по Србији и свету.

Црна трава је статус вароши стекла 1923.године.



Насељена места:

Бајинци
Банковци
Бистрица
Брод
Црна Трава
Чука
Дарковце - Ново!
Добро Поље
Горње Гаре
Градска
Јабуковик
Јовановце
Кална
Криви Дел
Криви Дел
Крстићево
Млачиште
Обрадовце
Острозуб
Павличина
Преслап
Рајчетине
Рупље
Састав Река
Вус
Златанце

Коментари

Бићемо Вам захвални ако поделите информације, занимљивости, приче и легенде које се односе на ово место.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.



За додавање коментара и фотографија неопходно је да будете регистровани.
Уколико сте већ регистровани пријавите се.

© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming