|
Регистрација | Пријави се!



Темерин



Територија општине Темерин налази се у југоисточном делу Бачке. На истоку се граничи са општином Жабаљ, на северу са општином Србобран, западно је општина Врбас и јужно град Нови Сад. Посебан значај за досадашњи развој темеринске општине имала је близина најразвијенијег привредног центра у АП Војводини - Новог Сада.

Темерин представља центар општине, а налази се на надморској висини од 82 м и има око 19.500 становника. Развио се на раскрсници путева у средишњем и североисточном делу општинског подручја (припада му 66 % површине атара општине). Има издужен облик, главна улица дуга је 10 км.

Кроз Темерин се одвија врло жив саобраћај и ту се налази највећи део општинске индустрије. Становништво се бави пољопривредом или ради у индустрији Темерина и Новог Сада. Ратарство је најважнија грана пољопривредне производње, а сточарство се развија у оквиру свињогојских и говедарских фарми.

Привреду карактерише металопрерађивачка, прехрамбена индустрија, производња грађевинских материјала и намештаја. Развијено је производно и услужно занатство. Издрађен је спортско рекреативни центар са базенима, у којима се користи лековита термоминерална вода која садржи сумпорне састојке, корисне ѕа лечење ишијаса и реуматичних обољења.

1332. године – Темерин се први пут спомиње у папској признаници упућеној Лаурентију де Темерију, жупном свештенику, због плаћања папског пореза.

Темерин је био у саставу Краљевине Угарске до Мохачке битке 1526. године, а након тога је насупио период Отоманског царства.

Темерин се спомиње у турским пореским књигама из 1553. године као насеље са 11 кућа од којих 4 плаћају порез, а 7 не плаћа. („кућа“ – породица са 10, 20 али и више чланова) Први поименични списак српског становништва Темерина забележен је у Сегединском дефтеру из 1560–1561. године.

1776.-1800. године; Гроф Шандор Сечењ покушао је да Темеринске Србе претвори у јобађе (кметове), што је резултирало четворогодишњим покушајем Срба да Темерин припоје Војној граници, тј. најближем Шајкашком батаљону. Како нису успели у својим намерама, Срби су одлучили да се иселе из Темерина 21. јула 1799. године. Изаслана жупанијска комисија је одложила сеобу за кратко и сачинила драгоцен документ, односно попис имена 178 старешина кућа које се исељавају. Након неколико месеци број исељеничких породица се повећао на 210 (укупно 1.610 становника).

У пролеће 1800. године Темерински Срби су су своје куће и цркву разградили и пренели сав грађевински материјал у Пашку област, где су основали ново насеље Ђурђево, јер су се селили на Ђурђевдан. За пет година саградили су нову већу цркву и посветили је, исто као и у Темерину, Светом Вазнесењу Господњем.

Наредних 120 година Темерин је био без Срба. Гроф Сечењ је довео мађарске колонисте, сељаке из жупанија Пешт, Фехер и Толна. Међу њима је било доста Словака, који су се брзо стопили са Мађарима.

Између 1796. и 1804. године гроф Сечењ је дао да се изгради репрезантативно здање – палата или каштел. Каштел је данас под заштитом државе и у њему је смештена средња техничка школа.

1799. године, Темерин је проглашен за варошицу и добио право на одржавање 4 сточна вашара годишње.

Католичка црква изграђена је 1804. године, а “стара школа” сазидана је 1835. године.

1848. године, у српско-мађарском сукобу Темерин је у борбама у потпуности изгорео, а становништво је избегло на север у Бачку Тополу, Мали Иђош и Чантавир, одакле се након 2-3 године већи број становника и вратио у своје домове.

Стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца почео је нови период у историји и економији насеља. Посед Фернбахових је био један од мета аграрне реформе. Пољопривредне власти из Београда и Новог Сада донеле су нови закон, колонизирајући сељаке из Новог Сада и његове околине.




Насељена места:

Бачки Јарак - Ново!
Камендин - Ново!
Сириг - Ново!

Коментари

Бићемо Вам захвални ако поделите информације, занимљивости, приче и легенде које се односе на ово место.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.



За додавање коментара и фотографија неопходно је да будете регистровани.
Уколико сте већ регистровани пријавите се.

© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming