|
Регистрација | Пријави се!



Сента



Општина Сента се налази у северном делу Војводине, 42 км јужно од границе са Републиком Мађарском, на десној обали реке Тисе, 101 км од Новог Сада (путним правцем Е75), 182 км од Вршца (путним правцем преко Зрењанина), 92 км од Зрењанина, 179 км од Београда, 306 км од Крагујевца и 405 км од Ниша.

Сента је своје име највероватније добила од мађарске племићке породице Сенте-Магоч, која је имале више земљишних поседа широм Угарске, па тако и поред реке Тисе. Претпоставља се да је ова породица основала Сенту и насеље Магоч (Макош).

Због изврсних географских карактеристика Сента је од давних времена насељено место. Место је први пут помињано у документу из 1216. године, али тада већ као насељено место, има своју цркву и транзитно је место за прелаз преко реке Тисе.

Сенту и њену околину је 1241. године уништила најезда Монгола (Татара). На југу ондашње угарске државе постотак уништења насеља је износио око 50 %. Тада су била уништена и Сенти ближа, претходно поменута насеља.

Због сукоба око прикупљања царине на реци Тиси, који је вођен са градом Сегедином, а што је изазвало чак и оружани конфликт, у другој половини 15. века долази до склапања једног споразума. Овај документ из 1475. године Сенту помиње као варош (opidium). На крају XV века град Сента има своју цркву и недељну пијацу, а 1494. године је услед дарежљивости фрањевачких монаха изграђен и манастир. У то време Сента се већ налази међу значајнијим градовима који се налазе у својини будимског Каптола.

На основу представке будимског Каптола, Ладислав II Јагелонски, краљ Чешке и Мађарске, додељује 2. фебруара 1506. Повељу о привилегијама граду Сенти, којом граду додељује све оне привилегије које има и град Сегедин.

У развоју града сељачка буна Ђерђа Доже изазива извесно успоравање, а трагедија код Мохача је свакако запечатила и развојну судбину града. Турска војска је у свом повлачењу крајем септембра 1526. године порушила град, становнике који нису побегли делом побила, а делом пак одвела у ропство. Турска доминација, која је трајала 150 година, изазвала је низ дубоких промена у привредном животу и у структури становништва. Због честих ратова је нестало и више насеља у околини Сенте.

Дана 11. септембра 1697. године турци код Сенте трпе тежак пораз од европских хришћанских трупа под вођством Еугена Савојског.

Након склапања Карловачког мира бечки двор је 1702. године организовао Потиску војну границу, те се у оквиру исте у гранична подручја насељавају српски граничари.

Од 1751. године постаје важно насеље привилеговане потиске крунске области. Од 1861. године постаје град са сређеним већем. Крајем 19. века и почетком 20. века град се спектакуларно развија, тада се изграђује гимназија, више јавних објеката, модеран кеј и први гвоздени мост, чиме се у принципу изградио данашњи имиџ града.

Завршетком Првог светског рата Сента долази у окриље јужнословенске државе, која је тада формирана.


Споменик сенћанској бици

Споменик сенћанској бици је израђен поводом посете Фрање Јосипа I 1895. године, који је дошао на војну смотру која се одржавала на обали Тисе, односно место догађања сенћанске битке која се догодила 1697. године. За 300. годишњицу битке спомен комплекс је проширен и уређен.

1697. године турци организују ратни поход ради поновног освајања изгубљених територија, међутим 11. септембра 1697. године код Сенте су претрпели тежак пораз од стране хришћанских трупа вођених од стране Еугена Савојског. Успомену на то чува спомен-комплекс постављен на обали Тисе.

Ова битка значила је једну од најзначајнијих историјских победа хришћанске Европе над азијским освајачем. Спомен-видиковац сенћанске битке је отворен 2010. године у склопу торња градске куће и представља вредну туристичку атракцију града и представља први корак у туристичкој промоцији ове у Европским размерама важне битке.




Насељена места:

Батка
Богараш
Горњи Брег
Кеви
Торњош

Коментари

Бићемо Вам захвални ако поделите информације, занимљивости, приче и легенде које се односе на ово место.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.



За додавање коментара и фотографија неопходно је да будете регистровани.
Уколико сте већ регистровани пријавите се.

© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming