|
Регистрација | Пријави се!



Прокупље



Најстарија неолитска станишта из старијег каменог доба (старчевачка култура - средњи неолит) приближно 7.-6. миленијум пре Христа налазе се у селу Вича (откривено 1909. године), у Доњој Трнави и Доњој Бресници.

Од I-V века домородачко становништво Топлице изложено је процесу романизације (прихватање римске културе, језика и религије). У освојеним областима Римљани граде путеве и војна утврђења што ће бити зачетак урбанизације у освојеним провинцијама. Изградили су познати војнички пут Via militaris чија је деоница од Ниша према Љешу пролазила Топлицом.

Вредан споменички комплекс тврђава Хисар, остаци античког храма, остаци ранохришћанске цркве, Латинска црква из XIV века као и црква Св. Прокопија из IX-X века, налази се у старом градском језгру Прокупља.

На месту «Латинске цркве», испод и испред средњовековне цркве откривени су темељи римског храма који је био посвећен Херкулу, судећи према налазу статуете Херкула као и остаци касноантичке-ранохришћанске цркве из V-VI века. «Латинска црква» једнобродна грађевина, изграђена је у XIV веку, између 1340. и 1360. године. Током XVI и XVII века дубровачки трговци који су у Прокупљу имали колонију користе је као своју цркву. Богослужење је било на латинском језику па отуда и назив Латинска црква.

Како се град назива у доба владе великог српског жупана Стефана Немање, поуздано се не зна. Први српски помен града је тек у повељи кнегиње Милице из 1395. године, као град Св. Прокопија.

Српски краљ Стефан Дечански ратовао је са Бугарима и победио их на пољу Добрич у близини Прокупља.

Историја је, забележила да је 1386. године кнез Лазар нанео тежак пораз Турцима код Плочника.

Народна традиција ће улогу топличке властеле у Косовском боју подићи до неслућених висина. У народном предању срећемо Југ Богдана и његових девет синова као господаре Прокупља, Милана Топлицу као господара Средње Топлице а Ивана Косанчића као господара Горње Топлице и Косанице. И данас постоје куле у Топлици. Југ Боганова кула у Прокупљу, кула Милана Топлице у Вичи и кула Косанчић Ивана у селу Иван Кула.

После Косовског боја Топлицом влада кнегиња Милица, односно њен син Стефан (1389 - 1427) под врховним турским суверенитетом. Из овог периода значајно је и то што ће кнегиња Милица први пут поменути данашњи назив града као град Св. Прокопија 1395. године у повељи упућеној светогорском манастиру Св. Пантелејмону. Отуда и град је добио назив по свецу Св. Прокопију чије су мошти из Ниша 1386. године пренете у цркву испод брда Хисар.

Када су 1439. године Турци загосподарили Деспотовином и Топлица ће се наћи под Турцима. Заједничким снагама, војске Ђурђа Бранковића и угарског војсковође Јанка Хуњадија ослободиле су Прокупље 1444. године. Исте године одржан је Сегедински мир из кога сазнајемо да је Прокупље поново враћено Србима, али се помиње под турским називом Урћуб (Оркуб).

Историјски извори сведоче, такође, да је 1451. године Мехмед Други Освајач поклонио својој маћехи султанији Мари, ћерки деспота Ђурђа Бранковића Топлицу и Дубочицу и да је она прошавши кроз Прокупље и Топлицу стигла до манастира Св. Богородице испод Куршумлије, где се замонашила.

После пада већег дела Деспотовине и Прокупље је под Турском влашћу од 1454. године.

Познато је, да су се и Топличани прикључили великој сеоби Срба под Арсенијем III Чарнојевићем (1690.г.) а нарочито у другој сеоби (1737.г.) коју је предводио Арснеије IV Шакабента. После те сеобе Топлица је скоро опустела. Турци у ове крајеве насељавају Арнауте, а нешто касније и Черкезе (по којима и данас један део Прокупља носи назив Черкеска махала).

На коначно ослобођење од Турака Прокупље ће чекати до 18. децембра 1877. године. У Другом Српско-турском рату 1877/78. године јединице Ибарске дивизије под командом Стевана Биничког продрле су у Топлицу и на дан Св. Николе ослободиле Прокупље.

Године 1914. долази Први светски рат који ће овом граду и читавој Топлици донети нечувена зверства окупатора, на хиљаде жртава, али и снажан отпор народа.

Крајем 1916. године издата је наредба од Бугара за мобилизацију српског становништва за бугарску војску, што је и непосредан повод за избијање устанка на овим просторима. Устанак је започео у Куршумлији 26. фебруара 1917. године а 3. марта ослобођено је и Прокупље. Устанак се проширио на целу Топлицу и Јабланицу, Пусту Реку, Копаоник, Ибарску долину све до Рудника и до Озрена на истоку. На челу устанка су Коста Војиновић, резервни поручник и Коста Миловановић Пећанац, капетан српске војске кога је српска врховна команда са Солунског фронта авионом послала у Топлицу са циљем да народ припреми за устанак «кад за то дође време». Око 13.500 устаника, за месец дана колико је трајао устанак, створило је слободну територију у пречнику од 80 км. Центар те слободне територије је Прокупље. Да би угушио устанак окупатор је био принуђен да ангажује велике војне формације али и да учини нечувена зверства. Здружене окупаторске снаге су устанак угушиле али отпор народа није престајао чак и онда када је Коста Војиновић децембра 1917. године у једној воденици у селу Гргуру извршио самоубиство. На простору захваћеном устанком окупатор је на најсуровије начине ликвидирао преко 20 000 људи. Топлички устанак је једини устанак у поробљеној Европи у то време.

Годину дана после овог великог догађаја, након пробоја Солунског фронта јединице српске армије су кренуле у ослобођење земље, Прокупље је ослобођено 12. октобра 1918. године.

Други светски рат, прекида многе започете послове. Већ 10. априла 1941. године у Прокупље улази 11. немачка оклопна дивизија, чији један батаљон окупира Куршумлију а један Блаце.

Као и у предходном рату и у овом је окупатор злостављао становништво, један део отерао у логоре или интернирао у Немачку. Зверства се нарочито појачавају доласком у Топлицу бугарских трупа почетком 1942. године.

Отпор окупатору отпочео је од првих дана окупације а већ 3. августа 1941. године у Ајдановцу је формиран Топлички партизански одред на чијем је челу био Ратко Павловић Ћићко, унук легендарног војводе Пеке Павловића и искусни борац из шпанске револуције. Коста Миловановић Пећанац оснива на планини Соколовици "Горски штаб" и четничке јединице. Али ће се, на жалост, он лично убрзо приближити окупатору. Партизани су успели да ослободе Прокупље 9. октобра 1941. године и на кратко успоставе сарадњу са четницима. Тако је Прокупље једини слободан град на југу Србије све до почетка 1942. године.

После снажних савезничких бомбардовања крајем лета 1944. године јединице НОВЈ ушле су у Прокупље 3. септембра 1944. године.

У току НАТО агресије Прокупље (касарна Ратко Павловић Ћићко) је међу првима бомбардовано 24. марта 1999. године.


Брдо Хисар

Брдо Хисар, археолошким истраживањима потврђено, најстарије градско језгро, заштитни је знак града и сведок свих историјских догађања. Окружено реком Топлицом са три стране, послужило је Римљанима за изградњу војног логора на једном краку пута Ниш-Љеш, којим је централни Балкан био повезан са Јадранским морем. Градиште, како се Хисар звао све до ослобођења од Турака, положајем, природним и антропогеним карактеристикама полазна је и крајња тачка свих туристичких посета.

На самом врху брда Хисар налазе се остаци средњевековног утврђења из XIV века са бедемима и деловима кула, а у самом подножју брда према реци Топлици налазе се остаци четврте - Југ Богданове куле. Доминантан објекат на брду Хисар, уочљив из било ког дела града је зграда, задужбина др. Алексе Савића саграђена 1929 године.

Планираним археолошким истраживањем, ревитализацијом и додавањем нових садржаја цео природни, споменички и историјски комплекс брда Хисар добио би најквалитетније елементе туристичке валоризације.


Црква Св. Прокопија

Црква Св. Прокопија се налази у подножју брда Хисар у најстаријем градском језгру, својом западном страном прислоњена на падину брда. Грађена крајем 9. и почетком 10.века, најстарији је и највреднији црквени (сакрални) објекат у граду и један од најстаријих у целој Србији.

Назив Црква великомученика Прокопија почиње да се користи у XIV веку, после преноса моштију овог свеца из Нишке епископске цркве 1386. године.

За хришћанске вернике значај цркве св. Прокопија велики је и због чињенице да се у њој налазе и делови моштију светог Ђорђа, који је заједно са Неанијем (св. Прокопије) као војник Диоклецијанове војске страдао за хришћанску веру.




Насељена места:

Арбанашка
Бабин Поток
Баботинац
Баце
Бајчинце
Балчак
Балиновац
Бела Вода
Бели Камен
Белогош
Белоњин
Бериље
Богујевац
Бреговина
Бресничић
Бресник
Бублица
Бучинце
Буколорам
Булатовац
Добротић
Доња Бејашница
Доња Бресница
Доња Коњуша
Доња Речица
Доња Стражава
Доња Топоница
Доња Трнава
Доње Кординце
Доњи Статовац
Драги Део
Дреновац
Џигољ
Гласовик
Гојиновац
Горња Бејашница
Горња Бресница
Горња Коњуша
Горња Речица
Горња Стражава
Горња Топоница
Горња Трнава
Горње Кординце
Горњи Статовац
Грабовац
Губетин
Јабучево
Јовине Ливаде
Југовац
Калудра
Клисурица
Кончић
Конџељ
Костеница
Кожинце
Крњи Град
Крушевица
Мачина
Мала Плана
Мађере
Меровац
Микуловац
Миљковица
Мрљак
Мршељ
Нова Божурна
Нови Ђуровац
Ново Село
Обртнице
Пашинац
Пасјача
Пестиш
Петровац
Пискаље
Плочник - Ново!
Поточић
Прекадин
Прекашница
Прекопуце
Ранкова Река
Растовница
Рељинац
Ресинац
Ргаје
Селиште
Шевиш
Широке Њиве
Шишмановац
Смрдан
Средњи Статовац
Стари Ђуровац
Старо Село
Товрљане
Трнови Лаз
Туларе
Велика Плана
Вича - Ново!
Видовача
Власа
Власово
Водице
Здравиње
Житни Поток - Ново!
Злата
Ђуковац
Ђуровац
Ђушница

Коментари

Бићемо Вам захвални ако поделите информације, занимљивости, приче и легенде које се односе на ово место.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.



За додавање коментара и фотографија неопходно је да будете регистровани.
Уколико сте већ регистровани пријавите се.

© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming