|
Регистрација | Пријави се!



Пландиште



Територија општине Пландиште налази се у југосточном делу АП Војводине, односно у источном Банату између канала ДТД и српско-румунске границе.

Национална структура становника је богата. На овим просторима у узајамном уважавању живи 20 нација и етничких група. Српски, мађарски, румунски, и словачки језици су равноправно у употреби у свим државним институцијама. Македонски језик је у службеној употреби у Дужинама.

Што се тиче земљишта, у општини Пландиште, преовлађује ритска црница и ритска смоница које имају слабу водно-ваздушну проводљивост, што налаже потребу мелиорационах радова. Човек је интервенисао још у 18 веку, тачније 1745. када се почело са прокопавањем корита Брзаве. Канал Терезије је прокопан у периоду од 1762. до 1769. године. У 19. веку прокопан је Шулхов канал у периоду од 1860. до 1863, године, а 1864. је каналисана до тада лутајућа река Моравица.

У 20. веку изграђен је изолациони насип са каналом, почев од Купиника, те дуж границе са Румунијом до Ројге, чије је каналисање завршено 1942. године. Године 1947. инжењер Никола Мирков је изложио свој пројекат ДТД.

Што се тиче становнишва општине, она је била насељена још у палеолиту.

Први пут у писаним изворима помиње се данашњи Стари Лец 1333. године под именом Лећ. До турске владавине помиње се још 7 насеља: Велики Гај 1335, Трњан 1364, Берч 1375, Биосег 1375, Балад или Балат 1385, Хајдучка Греда 1405. и Шаркац, Жаркац или Жоркфалва у 15 веку . Од ових осам насеља, три - Трњан, Берч и Шаркац -више не постоје. Трњан и Шаркац су били између Пландишта и Великог Гаја, а Берч 3 километра западно-северозападно од данашње Хајдучице. Бисег, данашњи Банатски Соколац већ 1446. се помиње као ненасељен.

Низом војних похода до средине 16. века Турци су освојили ове крајеве и прикључили их Отоманској царевини. У време турске владавине постојала су само два насеља и то Велики Гај и Балад (данашњи Купиник). Лећ и Хајдучка Греда су уништени за време турске владавине.

Крајем периода под Турцима први пу се помињу насеља: Морминта (крајем 17 века), Зелдеш (крајем 17 века) , Сент Маргита 1697. године и Сент Јанош 1717.

По одласку Турака, након 1717. настаје период повољнијих друштвено-историјских услова формирања насеља. Тада настају 6 нових насеља, док су три стара поново насељена: Ирмењихаза 1817. године, Сечењифалва 1837. године. Ујфалу 1842. године, Велика Греда 1850. године и Рарош крајем 19 века.

После I светског рата Војводина, дакле и Банат, улазе у састав Краљевине СХС 1919. године. Тада се формирају у општини 3 нова насеља на местима старих. Банатски Соколац настаје на пустари Биосег, а Милетићево на пустари Рарош. На месту салаша Балат настао је Александров Гај -име промењено 1925.

Mineravita



Насељена места:

Банатски Соколац
Барице
Дужине
Хајдучица
Јерменовци
Лаудовац
Маргита
Марковићево
Милетићево
Стари Лец
Велика Греда
Велики Гај - Ново!

Коментари

Бићемо Вам захвални ако поделите информације, занимљивости, приче и легенде које се односе на ово место.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.



За додавање коментара и фотографија неопходно је да будете регистровани.
Уколико сте већ регистровани пријавите се.

© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming