|
Регистрација | Пријави се!



Пећ



Насеље Пећ помиње се још 1302. године, као седиште Српске патријаршије. Пећку патријаршију чини скупина манастира и од оснивања је седиште српских архиепископа и патријарха. Фреске у цркви Светих Апостола из 13-ог века, убрајају се у најзначајнија остварења српског сликарства. Цркве и други објекти Пећке патријаршије, током историје, више пута су уништавани и обнављани, а коначан изглед су добили 1931. године и 1932. године. Поред манастира Пећке патријаршије у непосредној близини Пећи се налази и манастир Високи Дечани који је уз поменуту столицу српских патријараха стављен под заштиту УНЕСКО-а.

Назив града Пећи вероватно потиче од старог српског назива за пећину и настао је по имену оближњих испосница које су од 12. века користили српски монаси као место за своје молитве.

Пећка патријаршија

Пећка патријаршија је манастирски комплекс код Пећи, на улазу реке Пећке Бистрице у Руговску клисуру. Грађен је од треће деценије XIII века до средине XIV века, а састоји се од главне цркве Св. Апостола, уз коју је са северне стране сазидана црква Св. Димитрија, а са јужне Богородичина црква са црквицом Св. Николе - као и заједничке спољне припрате на западној страни.

Средином XIII века, из Жиче је у цркву Св. Апостола премештено седиште српске архиепископије, која је 1346. године уздигнута на ранг патријаршије. После пада Смедерева (1459) и смрти патријарха Арсенија II (1463), патријаршија је била укинута, а њено подручје потчињено Охридској архиепископији. Приликом обнављања Пећке патријаршије 1557. године, велику улогу је имао Мехмед-паша Соколовић, турски велики везир, родом Србин из Старог Влаха. Његов брат Макарије постао је први патријарх обновљене патријаршије (1557-1574). Обнова Пећке патријаршије, духовног и културног средишта српских крајева под турском влашћу, имала је далекосежан значај. За оживљавање градитељске, сликарске и књижевне делатности, обнављање и изградњу храмова, развој живописа и иконописа, осим Макарија Соколовића, нарочито је заслужан Пајсије Јањевац (патријарх 1614-1647). Пећка патријаршија је страдала за време аустро-турског рата крајем XVII века, када су ове области напустили многи Срби, па и патријарх Арсеније III Чарнојевић, а 1776. Турци су је потчинили Цариградској патријаршији.

Будуће седиште архиепископије и патријаршије, цркву Св. Апостола, подигао је архиепископ Арсеније I, у другој половини XIII века. Једнобродна поткуполна грађевина, у рашком стилу, има троделну апсиду и попречни брод, те издужен правоугаони простор засведен полуобличастим сводом. Фасада је некад била омалтерисана и обојена црвено попут Жиче, која је служила као градитељски узор.

Најстарије фреске потичу из средине XIII века и убрајају се међу најлепше у тадашњем српском сликарству.




Насељена места:

Алагина Река
Бабиће
Баране
Бело Поље
Благаје
Боге
Брестовик
Брежаник
Бролић
Бучане
Челопек
Црни Врх
Чунгур
Ћушка
Добри До
Дреље
Дубочак
Дубово
Дугањиве
Главичица
Глођане
Гораждевац
Грабовац
Хаџовићи
Јабланица
Јошаница
Клинчина
Косурић
Кошутане
Котрадић
Крстовац
Крушевац
Кућиште
Лабљане
Лаз Белопаћ
Липа
Љешане
Љевоша
Љубенић
Љутоглава
Ложане
Лођа
Лугаџија
Мала Јабланица
Мали Штупељ
Маљевиће
Милованац
Набрђе
Накло
Непоље
Нови Раушић
Ново Село
Осоје
Озрим
Пашино Село
Пепиће
Пиштане
Плављане
Почешће
Радавац
Рашић
Раушић
Ромуне
Росуље
Рухот
Сига
Шкреље
Сврке
Требовић
Трстеник
Турјак
Велика Јабланица
Велики Штупељ
Витомирица
Враговац
Врановац
Загрмље
Захаћ
Злопек

Коментари

Бићемо Вам захвални ако поделите информације, занимљивости, приче и легенде које се односе на ово место.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.



За додавање коментара и фотографија неопходно је да будете регистровани.
Уколико сте већ регистровани пријавите се.

© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming