|
Регистрација | Пријави се!



Нови Пазар (некада Рас)



Нови Пазар се налази у југозападном делу Србије.

Нови Пазар је регионални, културни, економски и образовни центар Санџака, са око 110.000 становника.

То је мултиетнички град, специфичног географског положаја, сведок турбулентне историје. Простире се на површини од 742 квадратна километра, окружен планинама Голијом и Рогозном и обронцима Пештерске висоравни. Надморска висина града на ушћу реке Јошанице у Рашку износи 496 метара, а највећи врх је Јанков камен на планини Голија са висином од 1883 метара. Поред долина река Рашке и Јошанице, највећи број насеља (укупно 99) се пружа дуж Људске, Себечевске, Трнавице, Дежевске и Бањске реке.

Нови Пазар има бурну и богату прошлост. Посебну вредност овог мултиетничког и мултикултуралног простора, где се сусрећу западна и источна цивилизација, чине многобројни култуно-историјски споменици.

Археолошки налази говоре да је ово подручје било насељено од каменог доба (налаз Напреље), преко гвозденог доба (налаз Смолучка пећина) из раноантицког доба (Новопазарски налаз), те налазишта остатака касноантичких и средњовековних утврђења Јелеч и Пазариште. Према томе, подручје Санџака, посебно Новог Пазара, било је одувек насељено.

Нови Пазар се први пут помиње 1461. године, када су Дубровчани у њему и у Трговишту имали своје судије (цонсулес). Неколико година после првога помена, 1467. године помињу се у Новом Пазару турски кадија и субаша. Оснивач Новог Пазара био је један од најславнијих турских војсковођа, енергичан Гази-Иса-бег Исаковић, који се између 1440. до 1472. године често помиње у ратним походима у западне српске земље.

Од самог настанка град је имао физиономију оријенталног насеља, а због своје величине и значаја назван је шехером, што је био епитет који је носило мало градова на Балкану.

Неколико километара од Новог Пазара налази се стари град Рас, који је био једна од првих престоница средњовековне државе Рашке. Најстарији запис о Расу је из 9. века, а помиње га византијски цар Константин Порфирогенит, а археолошки остаци потврђују да је тај крај био насељен још у позном еолиту, 2000. године пре нове ере.

Драгуљ исламске архитектуре у Новом Пазару је Алтун-Алем џамија, саграђена поред тзв. царске џаде, важног трговачког пута који је водио према Скопљу и Солуну. Арап џамија кажу да је један од најстаријих објеката у граду, а по предању назив је добила по Арапу Хасан Челеби, официру који је опчињен лепотом овог краја, обновио џамију спаљену у пожару у 17. веку.

Ђурђеви ступови

Ђурђеви ступови су манастир Српске православне цркве, посвећен светом Ђорђу који се налази на брду изнад Новог Пазара, у Старом Расу. Ђурђеви ступови су један од најстаријих српских манастира. Манастир је подигао велики жупан Стефан Немања у првим годинама после ступања на престо великог жупана (изградња је завршена 1171. године), а црква је осликана око 1175. године. Манастир је уврштен у светску културну баштину и под заштиом је УНЕСКО-а. Манастир постоји већ преко 830 година, а од тога је 300 година у рушевинама и 40 година се обнавља. Данас је манастир великим делом обновљен. У манастиру живи 4 монаха и 2 искушеника.

О посебном значају манастира, поред старих биографских текстова, говори и изузетан положај манастира подигнутог на самом врху истакнутог узвишења, као и особена архитектура цркве светог Ђорђа са две куле-столпа/ступа који су дали каснији назив и цркви и манастиру - Ђурђеви ступови. Слично архитектонско решење, прилично необично за православне цркве Балкана, има још само доста мања Богородичина црква у Доњој Каменици, у којој су, међутим, оба предња торња сачувана.

Ступ-Представља пространији комад обрадивог земљишта у поседу владара, властеле, или црквених институција, који су га непосредно искоришћавали. Зато се може рећи да су ступови били део властелинске резерве,обрађиван бесплатним радом зависног становништва.

Манастир је подигао велики жупан Стефан Немања у првим годинама после ступања на престо великог жупана (изградња је завршена 1171. године), а црква је осликана око 1175. године.

По писању биографа Стефана Немање, његовог сина Стефана Првовенчаног, манастир је настао тако што се Немања, док је био затворен у једној пећини, заветовао да ће изградити манастир посвећен светом Ђорђу.

Игуман манастира Светог Ђорђа је имао истакнуто место у животу цркве а сам манастир је спадао у краљевске манастире у тринаестом веку. Манастир је изграђен на крунским поседима династије Немањића и располагао је знатним властелинством.

Други ктитор манастира био је краљ Драгутин који је доградио манастирску цркву и осликао њену припрату. Он је из Срема, где је живео, пренет у манастир светог Ђорђа и ту сахрањен 1316. године. Манастир Ђурђеви ступови је запустео 1689. године, након Аустро-турског рата, када је последњих 16 монаха који су чинили братство напустили манастир и пред Турцима побегли на север. Током наредна два века Ђурђеви ступови су постали рушевина коју су ратови још више разарали.

У другој половини двадесетог века почели су радови на истраживању и обнови манастира. Археолошки и рестаураторски радови вођени су између 1960. и 1982. године у оквиру великог пројекта везаног за Стари Рас и Сопоћане, који су скупа од 1979. године уврштени у УНЕСКОву листу светске културне и природне баштине.



Насељена места:

Алуловиће
Бајевица
Бања
Баре
Батњик
Бекова
Беле Воде
Ботуровина
Брестово
Брђани
Чашић Долац
Цоковиће
Дежева
Дојиновиће
Долац
Дољани
Драгочево
Драмиће
Голице
Горња Тушимља
Гошево
Гошево
Грачане
Грађановиће
Грубетиће
Хотково
Иванча
Избице
Јабланица
Јанча
Јавор
Јова
Кашаљ
Копривница
Косуриће
Ковачево
Кожље
Крушево
Кузмичево
Леча
Лопужње
Лукаре
Лукарско
Лукоцрево
Мишчиће
Мухово
Мур
Неготинац
Одојевиће
Охоље
Окосе
Осаоница
Осоје
Паралово
Пасји Поток
Павље
Пиларета
Побрђе
Полокце
Попе
Постење
Пожега
Пожежина
Прћенова
Пуста Тушимља
Пустовлах
Радаљица
Рајчиновиће
Рајчиновићка
Рајетиће
Рајковиће
Раковац
Раст
Шароње
Шавци
Себечево
Ситниче
Скуково
Слатина
Смило Влаз
Средња
Штитаре
Страдово
Судско Село
Тенково
Трнава
Трнава
Туново
Тушимља
Варево
Вевер
Видово
Витковиће
Војковиће
Војниће
Врановина
Вучиниће
Вучја Локва
Забрђе
Златаре
Жуњевиће

Коментари

Бићемо Вам захвални ако поделите информације, занимљивости, приче и легенде које се односе на ово место.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.



За додавање коментара и фотографија неопходно је да будете регистровани.
Уколико сте већ регистровани пријавите се.

© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming