|
Регистрација | Пријави се!



Нови Кнежевац



Територија општине Нови Кнежевац захвата крајњи североисточни део АП Војводине и најсевернији део Баната.

Најстарији трагови живота припадају Керешкој неолитској култури с почетка петог миленијума п.н.е.

Судбоносне 567. године, са Кавказа продире номадски народ Авари. Седиште њихове државе је овде, где опстају скоро три века. Много је њихових некропола, а најзначајнији је налаз коњаничког златног гроба поред Тепихаре.

Из времена Угарске државе потиче прво писано помињање Новог Кнежевца као Цнеса, Кенеса, Кенесна односно Кнежа, реч словенске етимологије која значи кнежево место, а много раније је та реч означавала владара.

Из ових раних векова младе угарске државе из XI-XII века, на територији општине је сачуван велики манастирски комплекс светог Ђорђа у Мајдану, са три цркве и некрополом. Настанак овог комплекса се може повезати са каснијом “Легендом о светом Герхарду” где се описује да је манастир основан и насељен грчким монасима, односно борбом Мађара и Бугара за превласт над Банатом.

У XIII и XIV веку је Нови Кнежевац, односно Рев Кањижа како се тада звао, био у поседу угарских краљева и 1329. године је добио статус варошице са правом одржавања годишњих и недељних вашара. Како се може читати из папских десетака, место је највише прихода остваривало наплаћивањем такси на препродају соли која је стизала на пристаниште и путарине.

Од 1551. године па све до потписивања коначног мира у Пожаревцу 1718. године између Аустрије и Турске је Кањижа, односно Нови Кнежевац како се тада звао, под Турском влашћу.

У Бечу је 1. августа 1781. године на лицитацији спахилук Турску Кањижу са 15304 катастарска јутра купио за 90.000 форинти богати трговац из Новог Сада Марко Ђурковић. Куповином поседа добио је и племићку титулу, де Сервијски и уживао сва феудална права па постао господар од Турске Кањиже.

Марко Ђурковић је започео 1792. године да гради свој једноспратни дом са двадесет две собе и стилским карактеристикама позног барока, један од најлепших двораца тога времена у Војводини.

Он је, осим својих многих добрих дела остао упамћен као оснивач прве и у том времену највеће српске стипендијске задужбине за српску децу. »Stipendarius Servickianus« 28 априла 1794. године.

После његове смрти наследио га је син јединац, Ђорђе Ђурковић де Сервијски, који је стипендијску задужбину свога оца наставио и удвостручио. Као и отац је био велики добротвор.

Ђорђе се никада није женио. Његова миљеница и животна сапутница, са којом је често био виђан на баловима Будимпеште и Беча, је била двадесет две године млађа од њега, његова нећака Катарина Миланковић Паћански. Катарина се први пут удала за граничарског капетана Вилхелма Шулпеа и са њим имала Теодору, Вилхелмину, Албертину и Емила. Како је Шулпе брзо умро, Катарина се други пут удала за коњичког капетана Јохана Лукача и са њим родила још једну кћер, Фридерику. Ђорђе де Сервијски је упркос томе што је имао своју многобројну родбину, цео свој иметак оставио његовој Катарини и њеној деци. Удајом и женидбом Катаринине деце у Турску Кањижу су дошли племићи и овде изградили своје дворце, па је тако место постало највеће племићко гнездо у Банату.

На крајњем северу Баната, на левој обали реке Тисе простире се новокнежевачки парк. Заједно са дворцима племићких породица које су ту живеле чини непоновљиву целину склада, природе и градитељске баштине овог поднебља.

Парк у Новом Кнежевцу први пут је стављен под заштиту државе као природни споменик вртне архитектуре Решењем СО Нови Кнежевац 15. септембра 1975. године, a након извршене ревизије природних вредности 1990. године, проглашен је као споменик пејзажне архитектуре под именом Парк у Новом Кнежевцу.



Насељена места:

Банатско Аранђелово
Филић
Мајдан - Ново!
Обилићево
Подлокањ - Ново!
Рабе
Сегет
Српски Крстур - Ново!
Ђала

Коментари

Бићемо Вам захвални ако поделите информације, занимљивости, приче и легенде које се односе на ово место.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.



За додавање коментара и фотографија неопходно је да будете регистровани.
Уколико сте већ регистровани пријавите се.

© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming