|
Регистрација | Пријави се!



Љиљана ЖИКИЋ КАРАЂОРЂЕВИЋ
(Мисица која је дала живот за Србију)

Љиљана Жикић Карађорђевић је била добровољац српске војске у току бомбардовања СР Југославије крајем прошлог века. Недавно је обележена годишњица смрти, а њене речи и песме које је оставила у аманет народу остаће урезане у српској историји као ожиљак на кожи.

Љиљана је рођена 9. марта 1957. године у Крагујевцу. Као дете и тинејџерка похађала је музичку и балетску школу. Као девојчица је била ангажована у дечјем позоришту Јаоким Вујић. Победила је на такмичењу за Мис Србије 1978. године. Дипломирала је на београдском ФОН-у као инжењер организационих наука. Имала је два брака у животу и шесторо деце. Била је једна од оних неустрашивих жена која је била спремна све да изгуби за своју земљу. Нажалост, изгубила је свој живот 1. априла 1999. године у близини села Љубенић приликом обављања борбеног задатка. Одликована је орденом у области одбране и безбедности првог степена.

Новија српска историја је исписана примерима жртвовања жена за свој народ. За већину исти тај народ није никад чуо. Сећања чувају њихови ближњи и понеки чланак у новинама.

Љиљана је написала песму и опроштај, епитаф, споменик и камен граничник између чојства, вере, невере, части, живота и смрти. Она је у песми "Бранићу Србију" и кад будем мртва која је објављена 26. априла 1999. године у листу Свет опоменула свој народ да је важно да сачувамо барем зрно стида у себи.

Њена збирка песама Како ти је посвећена је њеној деци.

Бранићу Србију и кад будем мртва

И кад умрем ја ћу ногом опет стати
да стојим ко храбра и висока стена
поглед ће вечно границу да прати
ни гроб ми неће рећи да ме нема.

Изникнућу свуда где се миче цвеће
где ваздуха има и где нема, тамо
за све ћу бити и за шта се не зна
и за оно колико можемо да знамо.

Стражар ћу бити сурови и страшни
туђин и лопов да стално плаши
јер Србин не може да се зове робом
Србија ту су сви векови наши.

Чуваћу границу српске земље моје
опрост за грумен нећу дати ником.
Моје ће руке хлеб сваком да нуде,
ал Србију никад, то је све што имам!

Ни огњишта, гробља, ни дедове моје,
због њих ће погача и отров да буде.

И кад умрем ја ћу ногом опет стати
да стојим ко храбра и висока стена
поглед ће вечно границу да прати,
ни гроб ми неће рећи да ме нема!

Успомену на Љиљану, њен живот и храброст чува њено шесторо деце. Постоји иницијатива да нека улица у Крагујевцу добије њено име.

Линк

Коментари

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.

За додавање коментара и фотографија неопходно је да будете регистровани.
Уколико сте већ регистровани пријавите се.




© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming