|
Регистрација | Пријави се!



Урош ПРЕДИЋ
(сликар)

Рођен: Орловат, 25. новембар/7. децембар 1857.
Умро: Београд, 11. фебруар 1953.

Урош Предић је био један од највећих српских сликара реализма, тзв. Академског реализма.

У свом сликарском опусу највише су заступљени портрети, иконографија, жанр и историјске композиције, ређе предео, и само један акт.

Један је од оснивача друштва Лада 1904. и био је непрекидно члан овог друштва као и његов дугогодишњи председник. Изабран је за дописног члана Српске краљевске академије 26. јануара 1909, а 3. фебруара 1910. године за редовног члана. Један је од оснивача Удружења ликовних уметника у Београду 1919. године и први његов председник.

Урош Предић је осликао прелепи иконостас бечејске православне цркве и иконостас у капели бечејског велепоседника Богдана Дунђерског. Осим тога насликао је више иконостаса због којих се оцењује да је последњи значајан српски иконописац (Перлес, Рума, Манастир Гргетег, Горња црква у Панчеву). Познате су жанр-слике Мали филозоф, Весела браћа жалосна им мајка, Девојка на студенцу, Под дудом, Сироче на мајчином гробу, историјске композиције Босански Бегунци, Косовка девојка и портрети Пера Добриновић, Марко Мурат, Епископ Иринеј, Доситеј, Вук Стефановић Караджић.

Колико је познато, Урош Предић је за живота насликао само један женски акт. Што због нежног здравља, повучености и веровања да због дечачке болести неће дуго живети, а што због посвећености уметности, Предић се никада није женио. Али једне вечери током ратне 1914. године, на врата уметниковог београдског атељеа закуцала је непозната млада жена, која је из завичаја дошла у град да потражи уточиште од ратних недаћа и страдања.

Предић је примио у свој дом, не тражећи никакву противуслугу. Видевши да је дошла у атеље човека који није био само велики уметник, већ и искрени човекољубац, предложила је да је овековечи на платну. Гледајући то младолико лице и прелепо тело, насликао је акт који је назвао „Жена са зеленим велом”. Уз неколико њему најдражих слика, и ова му је до краја живота красила атеље.

Посебан квалитет код Предића има његов цртеж, што је посебно уочљиво у његовим сачуваним блоковима за скицирање. У свом дугом стваралачком животу остао је веран правилима старих мајстора и истрајао је на истицању цртежа и јасноће композиције, показујући отпор према тежњама младих уметника који су се школовали у Минхену и Паризу.

Умро је 1953. године у Београду, у својој 96. години, као најстарији српски сликар. Према сопственој жељи сахрањен је Орловату. И у дубокој старости био је пун радне енергије и ведрине. Неколико месеци пре смрти пео се на столицу да ређа неке слике у свом атељеу, пао је и том приликом се повредио (поломио ногу), од тога се никада није потпуно опоравио и убрзо је умро.

Видео



Коментари

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.

За додавање коментара и фотографија неопходно је да будете регистровани.
Уколико сте већ регистровани пријавите се.




© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming