|
Registracija | Prijavi se!



Đorđe KRSTIĆ
(slikar)

Rođen: Stara Kanjiža, 1851. g
Umro: Beograd 1907.

Đorđe Krstić proveo je rano detinjstvo u šajkaškom selu Čurugu. Ovde, u Čurugu, siromašni radnički sin završava osnovnu školu. 1863. Krstić napušta obućarski zanat, beži u Sremske Karlovce, gde završava nemačku osnovnu školu i dva razreda gimnazije.

Ali, ovo započeto redovno školovanje Krstić prekida prešavši u Beograd, gde traži pomoć svoje tetke kuvarice u jednom restoranu. Zabeleženo je da je ubrzo odbijen i oteran od svog jedinog roda. Priča kaže da je tada u očajanju potražio sklonište u beogradskoj Sabornoj crkvi, a neki dobri crkvenjak zadržava ga kao pojca.

I tako, radeći u crkvi, a poslužujući i po ostalim beogradskim hramovima, Đorđe Krstić završava još dva razreda gimnazije i dva razreda bogoslovije, stekavši već tad dva protektora: umnog mitropolita Mihaila i ambcioznog mladog kneza Milana.

Koliko se zna, još kao gimnazista Krstić je izradio slike: "Istočno pitanje", "Rešenje istočnog pitanja", "Srbija na Kosovu" i "Put k oslobođenju Istoka", sve teme inspirisane opštim antiturskim zanosima milanovske Srbije. Takođe je poznato da je nacrtao i "Spomenik kneza Mihaila" i "10. avgust", u stvari sliku koja simboliše proglašenje punoletstva kneza Milana. Sve te slike, zajedno, jasno nagoveštavaju da je taj uporni Bačvanin ovim svojim malim, možda čak i naivnim laskanjem moćnima već tada znao zašto to čini. Očekivao je sasvim sigurno dobijanje neke stipendije kako bi krenuo na ozbiljnije umetničko školovanje.

Uspeh slike "10. avgust" bio je potpun; mladi knez poručio mu je 1872. da napiše molbu za stipendiju. Svoju molbu Krstić je poslao u jednom dosta originalnom obiku: nacrtao je sebe na stolici pored sveće kako crta, a tekst je dao u stihovima. Imao je tada dvadeset jednu godinu i tek nekoliko slika koje su samo nagoveštavale da je u pitanju darovit čovek. Sve ostalo bilo je sasvim neizvesno.

Ipak, 1873. godine Đorđe Krstić dobija tu toliko očekivanu stipendiju i odlazi u Minhen. Priča se da mu je pre polaska sam knez Milan naredio da se ni za vreme raspusta ne vraća u Srbiju, već da to vreme iskoristi za putovanja i studije po ostalim galerijama u Nemačkoj. Ono što su drugi naši slikari toliko priželjkivali, oko čega su se toliko mučili, često i ponižavali — pitanje njihovog redovnog školovanja — Đorđu Krstiću rešeno je odjednom i do kraja. Već na prvom koraku obezbedio je on sebi sigurne zaštitnike koji će mu doista omogućiti da među srpskim slikarima stekne najredovnije i najpotpunije umetničko obrazovanje.

Završio je Likovnu akademiju u Minhenu 1881. godine. U Minhenu nastaju dela koja radi pod uticajem nemačkog realizma, kao što su Utopljenica, Anatom, Rastanak i druge. Za svoju sliku Anatom bio je nagrađen nagradom minhenske akademije.

Između 1881. i 1883. putovao je po Srbiji, slikajući pejzaže sa Kosova polja, iz okoline Čačka, Leskovca, a slika i srednjevekovne srpske manastire poput Studenice i Žiče. Među njegovim pejzažima ističe se slika Babakaj.

Slikao je i idilične teme (Na izvoru, Pod jabukom, Rastanak).

Od velikih kompozicija sa nacionalnom tematikom najpoznatije su Sveti Sava blagosilja Srpčad i Pad Stalaća.

Godine 1884. postao je član Srpskog učenog društva, a 1892. počasni član Srpske kraljevske akademije.

Bavio se i religioznim slikarstvom. Oslikao je ikonostase u niškoj Sabornoj crkvi, Čurugu, Lozoviku, Starom Adžibegovcu. Njegove slike za niški ikonostas, posebno predstava Smrt kneza Lazara, izazvale su u srpskoj kulturnoj javnosti značajnu raspravu, tzv. "polemiku o pravoslavnosti" u kojoj je učestvovalo sveštenstvo niške crkve, ali i Mihailo Valtrović, Steva Todorović i druge istaknute ličnosti. Ove ikone stradale su u požaru u kojem je izgorela i Saborna crkva u Nišu. Krstić se, zajedno sa Pajom Jovanovićem i Urošem Predićem, smatra jednim od najznačajnijih predstavnika realizma u srpskom slikarstvu, ali je njegov stil anticipirao neke inovacije koje će sazreti tek u modernoj umetnosti 20. veka.




Komentari

Komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ne objavljujemo. Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara.
Komentari će biti objavljeni nakon provere od strane administratora.

Za dodavanje komentara i fotografija neophodno je da budete registrovani.
Ukoliko ste već registrovani prijavite se.




© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming