|
Регистрација | Пријави се!



Катарина ИВАНОВИЋ
(Сликарка)

Рођена: Весприм, Мађарска, 1811. г
Умрла: Стони Биоград 1882.

Катарина Ивановић се родила у Весприму да би се већ следеће године њена породица преселила у Стони Биоград (Sekešfehervar). У Стоном Биограду је добила прве сликарске поуке од неког данас непознатог учитеља.

Почетком тридесетих одлази у Пешту где похађа припремни курс сликања код Јозефа Пешкија. У Пешти је упознала Георгија Станковића, једног од оснивача Матице српске, а преко њега је, посредно, дошла до грофице Чаки, која јој је омогућила средства за наставак школовања.

Од 1835. до 1839. боравила је у Бечу, где је похађала тамошњу Ликовну академију. У Бечу се упознала са Вуком Стефановићем Караџићем и са песником Симом Милутиновићем Сарјлијом, који јој је посветио свој спев Тројесестарство, правећи тако око ње култ националне хероине. Након завршеног школовања на бечкој академији обилазила је Италију, Француску и Холандију, а потом уписује Академију у Минхену.

Школовање на минхенској академији завршила је 1845. године, а следеће године је дошла у Београд, да би се убрзо преселила у Загреб. Године 1848. вратила се у Стони Београд, где је живела до смрти.

У прво време се углавном бавила портретним сликарством и сликањем мртвих природа и жанра, али је идеја националне хероине допринела да у репертоар њених тема уђе и историјско сликарство. Након завршеног минхенског школовања и повратка у родну земљу насликала је своју прву историјску композицију, Освајање Београда 1806., која није сачувана. Касније је радила историјске композиције које су везане за мађарску историју, као и поједине жанр композиције које су своје иконолошко објашњење нашле у писању Радмиле Михајловић.

Године 1876. Катарина Ивановић изабрана је за почасну чланицу Српског ученог друштва (данас САНУ). Већину својих дела завештала је Народном музеју у Београду, где су и пренета након њене смрти. Њен до данас познат сликарски опус састоји се из 48 слика, од којих је десет изгубљено.

Дела: Аутопортрет, Грожђе, Старица за ручком, Љубавно писмо. Сматра се првом сликарком у српској уметности.



Коментари

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.

За додавање коментара и фотографија неопходно је да будете регистровани.
Уколико сте већ регистровани пријавите се.




© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming