|
Регистрација | Пријави се!



Дарја АЛЕКСАНДРОВНА КОРОБКИНА
(Дању и ноћу, под кишом куршума, ова храбра руска болничарка спасавала је српске животе, да би на крају дала и свој.)

Споменик храброј руској болничарки која је страдала 2. октобра 1914. године на чувеној Коти 708 - Еминове воде, је постављен недалеко од спомен-костурнице гучевским јунацима. Његово постављање иницирала је Српска краљевска академија научника и уметника из Београда, а дародавац и аутор је њен члан, ликовни уметник Драгољуб Мирковић. Споменик је висок 3,1 метар, са 2,4 метра широким постаментом.

Дарја је рођена 1888. године и живела је у Петрограду, а у Србију је стигла најпре до Ваљева. Тамо се кратко задржала, да би у септембру 1914. отишла на прву линију фронта. Била је болничарка Дринске дивизије другог позива и приликом тешких борби код Куровића колибе, дотад невиђеним одважношћу, превијала је рањене српске војнике. Забележено је да је само у једном дану превила више од стотину рањених.

После борби на Дрини, са Дринском дивизијом одлази на Гучево где су биле најтеже и најкрвавије битке. Најжешће је било на коти 708. где је и погинула помажући српским рањеним борцима.

Храбра Рускиња од првог дана била је пример јунаштва, о чему сведочи и сачувани извештај команданта Дринског коњичког дивизиона другог позива, од 10. септембра 1914. године о борбама 31. августа, 1. и 2. септембра 1914. код Аде Курјачице, где помињући Дарју наводи: "Као заступник команданта одсека нарочито морам по дужности истаћи ретко пожртвовање, храброст и најсавесније вршење своје дужности према рањеницима за све време борбе и дању и ноћу, врло често у киши куршума, непосредно иза првог борбеног реда - добровољне милосрдне сестре Дарје Александровне из Петрограда, која је сама лично превила преко 120 рањеника. За све своје заслуге, милосрдна сестра Александровна заслужује највеће ратно одликовање."

Свечаног 12. августа, када је откривена освештена спомен-плоча, амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Чепурин, како је објавила „Политика”, о митској хероини Дарји поред осталог је рекао: „још пре него што је Русија ушла у рат са Немачком, Дарја је дошла овде, лепа, млада, из добро ситуиране породице, из једне од најпознатијих престоница света, царског Санкт Петербурга, да спасава рањене са бојишта”.

Светао лик Дарје Коробкине заслужује сваку нашу пажњу и поштовање, не само због њеног милосрђа и одлуке да је из ваљевске болнице пребаце на фронт међу рањенике којима је била неопходна помоћ на местима где падају гранате.

Непосредни сведок, песник Милосав Јелић: „Први пут је видесмо у стрељачком строју на Курјачици 31. августа 1914. г. Била је у чизмама, копорану и са шајкачом. У најстрашнијој ватри је превијала рањенике, не хотећи да се уклони. И гледајући очајнички напор да се задржи надмоћнији непријатељ, она је непрестано говорила војницима: ’Кад би само знали Руси за ове муке, пожурили би преко Карпата, али, ето, не знају…’”

Погинула је после непуних месец дана на Гучеву, на Еминовим Водама, пошто је и тамо пратила В пук ИИ позива; погођена је 50 метара иза стрељачког строја гранатом прве хаубице, коју су Аустријанци испалили на Гучево. Сахрањена је уз остале војнике на Еминовим Водама.

Остао је овај запис Милосава Јелића, али и његова надахнута песма из збирке Србијански венац, објављена у Забавнику Српских новина са Крфа, у броју пет од 17. септембра 1917. године.

Подсетимо се прве строфе мале песме о руској милосрдној сестри Дарји:

„Бој се бије, срца горе жива,
Дршће искра у блиставу оку
На Гучеву црну и високу
Дрином изнад зазлателих њива;

Бол врхуни и бол се прелива
Тешком муком и тешким јауком,
А Дарја нас помилује руком,

Ране веже и теши и жали:
„Кад би знали Руси, кад би знали…”

Остала је, међутим, једна загонетка. Да ли је песник Јелић, непосредни сведок битке на Гучеву, погрешио? Његова песма је насловљена Дарја Александровна. А на спомен-плочи је име Дарја Коробкина. Било би драгоцено да се, трагом хероине митске снаге, крене до Санкт Петербурга и још по неким детаљем осветли њен племенити лик и окриље из ког је потекла.

Линк
Видео

Коментари

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде не објављујемо. Мишљења изнета у коментарима су приватно мишљење аутора коментара.
Коментари ће бити објављени након провере од стране администратора.

За додавање коментара и фотографија неопходно је да будете регистровани.
Уколико сте већ регистровани пријавите се.




© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming