|
Registracija | Prijavi se!



Sava POPOVIĆ TEKELIJA
(Prvi Srbin doktor prava, osnivač jedne od najvećih zadužbina izvan Srbije - zavod Tekelijanuma, predsednik Matice srpske, plemić, carski savetnik, trgovac, pravnik, filantrop i ktitor.)

Sava Popović Tekelija (Arad, 28. avgust 1761 — Pešta, 21. septembar 1842) je bio prvi Srbin doktor prava, osnivač jedne od najvećih zadužbina izvan Srbije - zavod Tekelijanuma, predsednik Matice srpske, plemić, carski savetnik i "zlatne ostruge vitez", trgovac, pravnik, filantrop i ktitor.

Poreklo

Potiče iz srpske banatske vojničke i plemićke porodice Popović, koja je izdanak stare vlastelinske srpske loze. Posle pada srpske despotovine (1459), porodica se našla u Ugarskoj, ali bez plemićke titule. Među vodeće u srpskom narodu, porodica je ušla zahvaljujući Jovanu Tekeliji, Savinom pradedi.

Jovan Popović Tekelija, oberkapetan i zapovednik Pomoriške vojne krajine, istakao se u bici kod Sente 1697. godine, u kojoj je austrijska vojska pod komandom Eugena Savojskog, pobedila Turke. Za zasluge i ratnički podvig u ovoj borbi, Eugen Savojski ga je postavio za zapovednika Srpske milicije u Aradu. Car Josif I je, tada već pukovniku Pomoriške milicije, Jovanu Popoviću Tekeliji, njegovoj najužoj rodbini i potomstvu darovao plemićku titulu 1706. godine "zbog junaštva za vreme Rakocijeva ustanka".

Biografija

Sava Tekelija je rođen 17/28. avgusta 1761. u Aradu (tada Habzburška monarhija, danas Rumunija). Bio je sin Jovana Tekelije graničarskog oficira i Marte rođ. Nenadović, sinovice mitropolita Nenadovića.

Sava je u Aradu išao u srpsku osnovnu školu, gimnaziju je učio u Budimu, prava studirao u Pešti, diplomirao 1785. godine, i već sledeće godine (1786) doktorirao i postao prvi Doctor juris ne samo ot Srbalja nego i ot Madžara koji nisu bili profesori univerziteta. Tokom 1779. i 1780. godine boravio je u Budimu slušajući filozofiju i učeći da crta. Uspešno se bavio crtanjem do kraja života. Voleo je da slika portrete i pejzaže. Pokušao je u Beču da se upiše na Inženjersku akademiju, ali nije primljen jer je bio prestar. U Beču je izučavao prirodne nauke (pre svega anatomiju, hemiju i botaniku), matematiku, svirao je na flauti. Paralelno je učio više jezika (francuski, italijanski i španski), tako da se za njega može reći da je bio poliglota.

Karijeru je počeo u državnoj upravi 1790. godine kao vicenotar Čanadske županije, a vremenom postao sekretar Ugarske dvorske kancelarije. Bio je kasnije više županijskih skupština "prisjedatelj" (član). Pošto nije video mogućnost daljeg uspona i uticaja na državne poslove, 1798. podnosi ostavku na državnu službu i 1802. godine napušta politički život. Povlači se u Arad, na svoja imanja, za koja su se njegovi roditelji 26 godina sudili, da bi ih osiromašene povratili. Nosio je plemićki predikat: "Ot Vizeša i Kevermeša". Sava je nasledio pustaru Kevermeš sa 4374 jutra, i na Vizešu imao još 1898 jutara zemlje. To vlastelinsko dobro je predstavljalo kapital od 250.000 f. Osim toga imao je u kućama, magazinu, vinogradima, "marvi" i vinu još vrednost od 130.000 f. Njegov kapital je prema tome iznosio oko 400.000 f. Pod stare dane Sava je pomenute pustare ustupio svojim sinovcima, pod uslovom da mu svaki po 15.000 f. godišnje isplaćuje kao nadoknadu.

Tada je počeo da se u većoj meri interesuje za svoj narod. Posebno se zainteresovao za njegovu sudbinu kada je u Srbiji buknuo ustanak protiv turske vlasti 1804. godine. Svestan svoga bogatstva, obrazovanja i ugleda u visokom društvu, Tekelija je sebe želeo da vidi na čelu oslobođene srpske države, a nije mu bila tuđa ni ideja o stvaranju jugoslovenske zajednice, niti misao da bude prvi čovek ujedinjenih Južnih Slovena.

Kao pristalica Dositeja Obradovića, sa kojim se poznavao i dopisivao, rano je došao do zaključka da je obrazovanje glavni zamajac pokretanja srpskog naroda ka boljoj budućnosti. I pre osnivanja svoje zadužbine davao je znatne svote novca za školovanje srpske omladine i podizanje inteligencije u svome narodu. Ostalo je zabeleženo da je bio protiv Vukove jezičke reforme i tvrdokorno je zastupao slavenosrpski jezik u nauci i književnosti. Bio je pristalica ideje prosvećenog apsolutizma i „njen poslednji predstavnik i pobornik među Srbima“.

Izabran je za doživotnog predsednika Matice srpske kada je imao 77 godina. Sve svoje snage usmerio je u korist Matice i za opštenarodno dobro. To potvrđuje činjenica da je smogao snage da i pred samu smrt dolazi na sednice i da im predsedava. Poklonio je svoju ličnu biblioteku Matici srpskoj. U poznim godinama, Sava Tekelija nabavlja štampariju za Maticu srpsku, pokreće izdavanje knjiga, i potpomaže mnoge poduhvate ove kulturne institucije. Pred sam kraj života, celokupnu imovinu: imanje, kuće i 150.000 forinti, Tekelija zaveštava Matici srpskoj.

Sava je 1813. godine "namerio da se ženi, da bi se familija održala". Oženio se nakon mnogo biranja, kada se vratio sa Bečkog kongresa. Njegova izabranica bila je mlada Amalija Bezeg, iz sela Hajnik, kod mesta Ribara, u Zomoljskoj županiji. Uzeo ju je za ženu, iako mu se nije svidela, jer mu je dosadilo traženje. Ubrzo po sklapanju braka, između njih se izrodio razdor koji je doveo do toga da Sava 1821. godine zatraži sudski razvod braka. "No dobije nepovoljnu presudu, i tako je bio kod žene bez žene i ostane kod supruge bez dece". Sudska parnica se vodila još deset godina, do 1830. godine uz velike neprijatnosti i trošak.

Znameniti Srbin umro je iznenada i bez dužeg bolovanja ("posle četiričasne bolesti") sa 88 godina 21. septembra 1842. godine u svojoj kući u Aradu. Grob mu se nalazi u crkvi Sv. Petra i Pavla u Aradu. Ovu crkvu je izgradio njegov pradeda Jovan odmah po dolasku u Arad 1698. godine. Sava je tu crkvu dograđivao i ukrašavao - dodao visoki zvonik i zvono. Tekelije su bili ktitori crkve Sv. Petra i Pavla, sve dok im se nije ugasila muška loza 1844. godine.

Prosvetiteljska misija

Bista Save Tekelije ispred Matice srpske u Novom Sadu
Sava Tekelija je prosvetiteljsku misiju ostvario na najbolji mogući način. Njegova disertacija je bila dokaz da i mali narodi imaju svoje mesto u svetu nauke. Bio je jedan od najvećih srpskih dobrotvora. Deo imovine, koja se uvećavala vremenom, izdvajao je u prosvetne svrhe. Godine 1796. drži Tekelija govor Arađanima, pozivajući svoje sugrađane da stvore fond iz kojeg će se omogućiti školovanje srpske dece, a 1798. godine objavljuje taj govor u posebnoj knjižici Jednog Arađanina načertanije.[12] Godine 1810. on i njegovih 12 sunarodnika iz Arada osnovali su fond za pomaganje srpskih učenika. Naučna i prosvetiteljska misija Save Tekelije se u velikoj meri podudarala sa ciljevima osnivača Matice srpske.[5] Tekelija je znao da je potrebna snaga uma i razuma da bi srpski narod mogao da se meri sa ostalim naprednijim narodima. On je udario temelj savremenom obrazovanju ulažući u obrazovanje ljudi.[13]

Zavod Tekelijanum

Svoju zadužbinu Tekelijanum Sava je osnovao u Pešti 1838. godine, sa ciljem da se u njoj školuju siromašni najbolji srpski đaci i studenti iz svih krajeva gde su živeli Srbi. Zadužbina, koju je ostavio svome narodu, obezbedila mu je trajno i veoma istaknuto mesto u galeriji svetlih likova srpske prošlosti. Sava je zavodu zaveštao i svoje knjige, pa je tako Tekelijanum imao svoju biblioteku od samog osnivanja. Tekelijina biblioteka se i pre osnivanja đačkog internata spominje kao značajna zbirka knjiga u privatnom vlasništvu. Ta zbirka je više puta bila seljena da bi posle Drugog svetskog rata konačno bila smeštena u Biblioteku Matice srpske. Matica srpska i Tekelijanum su vremenom postali središte kulturnog i naučnog života učenih Srba. Danas se sve publikacije iz biblioteke Save Tekelije (1984 publikacije) i biblioteke Tekelijanum (7114 publikacija) čuvaju u Odeljenju stare i retke knjige i legata Biblioteke Matice srpske. Tako je Biblioteka Matice srpske postala jedna od najstarijih i najznačajnijih biblioteka kod Srba.

Doktorska disertacija

Svoju disertaciju o uzroku i cilju postojanja države (lat. Dissertatio ivridica de causa, et fine civitatis, srp. Pravna disertacija o uzroku i cilju postojanja države) štampao je na latinskom, na kome je i branjena, dve godine posle odbrane. Disertacija je 2008. godine, na stosedamdesetu godišnjicu formiranja zadužbine Tekelijanum i izbora Save Tekelije za predsednika Matice srpske, prvi put u celosti prevedena sa latinskog na srpski, pa je u originalnoj verziji i prevodu, zajedno sa prilozima na srpskom i engleskom jeziku, štampana. Doktorske disertacije iz tog vremena se znatno razlikuju od današnjih. Nekada je to bio samo opšti okvir za raspravu pred komisijom i sastojao se od nekoliko osnovnih i sažeto izloženih teza. Disertacije su po obimu bile vrlo skromne zato što se pridavala pažnja usmenom izlaganju. Disertacija Save Tekelije je pisana u duhu francuske pravne enciklopedistike i prosvetiteljstva. Autor je otvorio pitanja u maniru filozofa , razmišljajući o velikim životnim temama. Tezi je dao jasnoću i preciznost. Odgovore je dao služeći se naučnim metodima. U tezi se nalaze elementi filozofije prava, sociologije prava, pravne antropologije. Tekelija nije bio utemeljivač tih naučnih disciplina, ali je bio jedan od onih koji su srpskoj pravnoj misli dali naučnu dimenziju.

Link
Video

Komentari

Komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ne objavljujemo. Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara.
Komentari će biti objavljeni nakon provere od strane administratora.

Za dodavanje komentara i fotografija neophodno je da budete registrovani.
Ukoliko ste već registrovani prijavite se.




© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming