|
Registracija | Prijavi se!



Jovan RAŠKOVIĆ
(Psihijatar, akademik, osnivač Srpske demokratske stranke (SDS) u Hrvatskoj.)

Jovan Rašković (Knin, 5. jul 1929 — Beograd, 28. jul 1992) bio je psihijatar, akademik, osnivač Srpske demokratske stranke (SDS) u Hrvatskoj. Jovan Rašković je rođen u Kninu, 5. jula 1929, a preminuo u Beogradu, 28. jula 1992. godine.

Biografija

Živeo je u Kninu do početka Drugog svetskog rata (1941), kada kao dete beži u Kistanje, koje je anektirala Italija. Niže razrede gimnazije privatno polaže u Zadru i Kninu. Posle Drugog svetskog rata živi u Zagrebu, gde je 1948. godine maturirao.

U Zagrebu studira elektrotehniku i medicinu. Medicinu je završio 1956. godine, a specijalistički ispit iz neuropsihijatrije položio 1962. godine. Doktorsku disertaciju odbranio je 1975. godine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Zagrebu.

Bio je direktor Opšte bolnice u Šibeniku (1959—1961), a zatim (1961—1962) prvi direktor novoformiranog medicinskog centra u istom gradu. Baveći se neurofiziologijom, istraživanja provodi u okviru Instituta za kliničku neurofiziologiju Medicinskog fakulteta u Ljubljani, u čijem je formiranju učestvovao.

Profesor je univerziteta u Ljubljani i Zagrebu, i gostujući profesor na mnogim uglednim univerzitetima u svetu (London, Hjuston, Pavia, Rim...). Bio je direktor Centra za naučno-istraživački rad bolnice „Sveti Sava“ u Beogradu, član Medicinske akademije Hrvatske, počasni član Čehoslovačkog udruženja psihijatara i Udruženja psihijatara Italije kao i član Srpske akademije nauka.

Jedan je od najuglednijih psihijatara u Jugoslaviji. Sarađivao je s mnogim uglednim pojedincima i ustanovama u svetu. Autor je preko stotinu medicinskih publikacija, stručnih i naučnih radova, te nekoliko monografija.

Osnivač je (1990) i prvi predsednik Srpske demokratske stranke (SDS) u Hrvatskoj. Knjiga Luda zemlja. ISBN 978-86-7503-015-7. koju je objavio 1990. godine, oslikava njegov politički kredo i preokupacije na planu politike.

Napustio je Hrvatsku i došao u Beograd nakon početka ratnih dešavanja i nakon pobede politike kojoj se oštro suprotstavljao. Srpsko pitanje u Hrvatskoj počeli su da rešavaju neki drugi ljudi, nekom drugačijom politikom i nekim drugačijim sredstvima. Rašković je strepeo i upozoravao na to, ali politički centri moći u Beogradu nailazili su na veće razumevanje u Srpskoj Krajini. Takva (drugačija) politika, neodgovorni potezi i vođe nedorasle istorijskom trenutku i izazovu, doprineli su da srpski narod doživi još veću nesreću.

Posle smrti prijatelji su mu (predsednik Izdavačkog saveta Stojan Berber) u izdanju novosadske „Slavije“ objavili knjigu tekstova „Duša i sloboda“ (1995), koju je uredio Milutin Šljivančanin, a predgovor i pogovor napisali su Radovan Karadžić i akademik Dobrica Ćosić. Jedan je od ljudi kojima je Dobrica Ćosić posvetio poglavlje u svom romanu Prijatelji. Berber opisuje Raškovića i u svom nagrađenom romanu „Trifuneja“ (treća knjiga), u izdanju IP Matica srpska (2003).

Po Jovanu Raškoviću u znak zahvalnosti nazvane su ulice u Prijedoru i Banja Luci a narod sela Marićka ispod Kozare podigao je bistu neposredno uz crkvu svetog proroka Ilije na mestu gde je dr Rašković 2. avgusta 1989. održao govor pred više od 10.000 ljudi.

Link
Video

Komentari

Komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ne objavljujemo. Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara.
Komentari će biti objavljeni nakon provere od strane administratora.

Za dodavanje komentara i fotografija neophodno je da budete registrovani.
Ukoliko ste već registrovani prijavite se.




© 2015 Srbijanac.rs | Template design by W3layouts | SM Programming